Мања слова Већа слова РСС
МФА.ГОВ.МЕ маил
Дипломариус
Евиденција исељеника

МВП

МВПЕИ
МАРРИ
ЦЕИ

МВПЕИ

ПДВ и Царина

>

Министар Дармановић у интервјуу Побједи: Нећемо дозволити да се Србија мијеша у унутрашње ствари Црне Горе

Министар Дармановић у интервјуу Побједи: Нећемо дозволити да се Србија мијеша у унутрашње ствари Црне Горе
Датум објаве: 21.05.2020 12:07 | Аутор: МВП

Испис Штампај страницу


У Црној Гори могу бити „угрожени“ само они који не поштују њен Устав и законе, њен грађански и мултиетнички карактер, њен демократски избор, само они који својим фанатизмом угрожавају права и слободе других - оцијенио је Дармановић.

Црна Гора неће дозвољавати да се Србија, под плаштом наводне угрожености интереса Срба у Црној Гори, мијеша у унутрашње ствари наше државе – поручио је, у интервјуу Побједи, Срђан Дармановић, министар вањских послова.

Казао је да у Црној Гори „није и никада неће бити угрожени народи, па, наравно, ни српски, те да је „свака друга тврдња неутемељена и штетна за све, осим за предизборне калкулације у нашој и сусједној држави“.

Како доживљавате изјаве српског шефа дипломатије Ивице Дачића да су „тензије у Црној Гори скоро довеле до братоубилачког рата Срба и Црногораца“, те да је „велика лаж“ да се Србија мијеша у унутрашње ствари наше државе?

Министарство вањских послова Црне Горе већ се огласило поводом изјаве мог српског колеге, и наш став је познат. Црна Гора неће дозвољавати да се Србија, под плаштом наводне угрожености интереса Срба у Црној Гори, мијеша у унутрашње ствари наше државе. Врло је неодговорно кад се примјене епидемиолошких мјера, којима се чувају животи и здравље наших грађана, користе као јефтина, али нимало наивна платформа за распаљивање политичких страсти и стварање атмосфере напетости.

То не може бити образац добронамјерне политике ни у својој, а камоли у другој, сусједној земљи за коју још тврдите да је „пријатељска и братска“. Па све то још зачините ни мање ни више него тезом о братоубилачком грађанском рату који само што није почео! То није начин на који говоре пријатељи и наводно партнери на европском путу, а још мање стил и вокабулар министара и високих дипломата.

У стварности, читава прича изгледа другачије - они за које је постојала сумња да се нијесу придржавали закона, макар то били и свештеници МЦП, били су задржани у истражном притвору; чињенице су утврђене, подигнут је оптужни приједлог и, према слову закона, послије 72 часа пуштени су да се бране са слободе. Државни органи су, при томе, поступали коректно и професионално. Црна Гора је, прије свега, грађанска и секуларна држава, утемељена на Уставу и законима. У Црној Гори није, и никада неће бити угрожени народи, па, наравно, ни српски и свака друга тврдња је неутемељена и штетна за све, осим за предизборне калкулације у нашој и сусједној држави. А, можда штетна чак и за њих!

У Црној Гори могу бити „угрожени“ само они који не поштују њен Устав и законе, њен грађански и мултиетнички карактер, њен демократски избор, само они који својим фанатизмом угрожавају права и слободе других.

Српски министар одбране Александар Вулин каже да је „Црна Гора извор нестабилности у региону“...

Што се тиче изјава министра Вулина, не знам, заиста, да ли их треба и примјећивати, а камоли на њих реаговати. За Црну Гору се јако добро зна да је више од двије деценије епицентар стабилности у иначе хронично нестабилном региону. Да парафразирам Сартра - нестабилност су, ипак, други!

Све у свему, не дешава се први пут да одлуке које наша држава доноси, у складу са својим националним интересима, буду предмет неодмјерених коментара који стижу са највиших политичких адреса у Србији. То је реторика која је нама у Црној Гори добро позната, која се константно понавља и која је посљедица српског национализма дубоко укоријењеног у њиховом политичком дискурсу.

Црна Гора се, иначе, у својој историји суочавала и борила са разним верзијама, формама и изведбама тога, у нашем региону, увијек империјалног и патерналистичког национализма - од начертанијевског преко карађорђевићевског и четничког, и у посљедњим деценијама од Милошевићевог, преко Коштуничиног до овог данашњег. Константа сваке од ових верзија је да му је Српска црква, са својим увријеженим антизападњаштвом и антилиберализмом, увијек давала духовну потпору и погонско гориво, не устежући се, кад треба, ни да стане у одбрану ратних злочина и злочинаца. Оваква реторика се, не једном, употребљавала као најава ширих, злокобних политичких пројеката и циљева, али може да послужи и за тривијалне и привремене користи, као нпр. за изборне потребе или за скретање пажње са актуелних политичких питања у сусједној држави.

Осим политичког одговора, хоћете ли поводом таквих реакција сусједне Србије предузимати неке дипломатске кораке?

Црна Гора жели добре односе са сусједном Србијом, односе сличне онима које имамо са осталим земљама региона, а који приличе зрелим демократским системима. Имамо један важан, заједнички вањскополитички циљ – интеграцију у ЕУ, која у свом темељном уговору, на који смо се обавезали, позива на развој и очување добрих односа са сусједима.

У Србији је, међутим, почела предизборна утакмица, па није нереално очекивати додатно заоштравање веома негативног наратива који се, према Црној Гори, већ сад обилато користи. Црна Гора је и до сад, увијек сразмјерно и у складу са добром дипломатском праксом, предузимала дипломатске кораке, а евентуално заоштравање односа ће зависити само и искључиво од понашања наших сусједа. Ипак се надам да до тога неће доћи.

Да ли је руски утицај на унутрашње ствари Црне Горе сада другачији у односу на 2015. и 2016. годину?

Несумњиво је да Русија своју политику ометања, опструкције, фрагментације, партикуларизације, вриједносне деноминације, подстицања унутрашњих анимозитета и ривалстава унутар европске и евро-атлантске заједнице, односно шире и глобално унутар свјетске породице либералних демократија, покушава реализовати и преко својих државних и не-државних проxy партнера у неким земљама Западног Балкана. Тиме се та друштва и те државе желе успорити, омести, па и зауставити на путу према европским и евроатлантским структурама и вриједностима.

Конкретно, када је у питању Црна Гора, о томе свједочи улога Русије у покушају државног удара 2016. чији је један од циљева био заустављање чланства Црне Горе у НАТО. Сама чињеница да је Црна Гора данас чланица колективног система безбједности, охрабрује нас да се са данашњим изазовима, који постоје на релацији са Русијом, лакше носимо.

Надали смо се да су из догађаја из октобра 2016. извучене одређене поуке и да су односи Црне Горе и Русије, уз дозу опрезности, корак по корак кренули нормалнијим током. Међутим, усвајањем Закона о слободи вјероисповијести и увјерења и правном положају вјерских заједница, јасно је препозната заинтересованост Москве за ово питање, и још једном се, послије извјесног затишја, потврђује континуитет неприхватљивог мијешања Русије у унутрашње ствари Црне Горе.

Усвајање поменутог закона, као дијела правног поретка једне секуларне демократске државе, чини ово питање искључиво унутрашњим питањем Црне Горе, и необјашњиво је да оно може имати „утицај на глобално јединство православног свијета“, како поједини спољашњи актери правдају своје континуирано мијешање. Црна Гора има снаге да се избори са тим изазовима, што смо више пута доказали у периоду који је за нама.

Од обнове црногорске независности прошло је 14 година. Наша држава је чланица НАТО и на добром је путу ка ЕУ. Јесмо ли сада сигурнији, упркос притисцима са стране?

Црна Гора је много сигурнија земља у односу на период прије јуна 2017. Данас, уколико нам је помоћ потребна, Црна Гора у сваком моменту може да рачуна на солидарност и помоћ својих 29 савезница – без обзира да ли се ради о природној катастрофи, пандемији, или, у екстремном случају, о оружаном нападу, када у складу с чланом 5 Вашингтонског уговора у нашу одбрану стаје цијели савез. То је основна и огромна разлика у спољно-политичком положају наше земље у односу на раније.

Солидарност, јединство и кохезија су темељни принципи НАТО, а наше чланство у Алијанси је основ Црне Горе као евро-атлантске земље. Ми у НАТО-у нијесмо ни грешком, ни случајно, ни привремено. Постали смо дио савеза престижних демократија, развијених економија, модерних друштава и моћних одбрамбених и безбједносних капацитета да тамо останемо. И због демократије и због слободе и због економије и због безбједности.

Колико смо спровели реформе, с обзиром на то да посланица у ЕП Тања Фајон каже да Црна Гора више није лидер у региону у европским интеграцијама? Како коментаришете и оцјене Фридом хауса да Црна Гора више није демократска држава?

Фридом хаус је престижни тхинк танк и његове извјештаје о стању демократије у свијету увијек пажљиво анализирамо.

Вјерујемо да смо као чланица НАТО и лидер у процесу европских интеграција бољи у односу на поједине налазе Извјештаја ФХ, али ћемо се веома озбиљно посветити оним сегментима који нијесу завриједили очекивану оцјену. Остаје, ипак, да причекамо Извјештај Европске комисије, који ће, вјерујемо дати прецизнију, свеобухватнију и објективнију слику прогреса у унутрашњим реформама.

Можда је за нашу јавност занимљиво објаснити да „ђаво заправо лежи у детаљима“. Нумеричке оцјене у Извјештају ФХ о нашој земљи остале су непромијењене у односу на претходну годину у пет важних области: демократско управљање на националном нивоу, демократско управљање на локалном нивоу, изборни процес, независни медији и цивилно друштво. Једине двије области у којима је забиљежен пад за 0.25 индексних поена су - правосудни оквир и независност судства и корупција. С обзиром на то да је средња оцјена за Црну Гору ове године износила 3.86, а гранична вриједност је 4.00, да је било која од ове двије области успјела да задржи прошлогодишњи рејтинг, што значи 0.25 поена више, Црна Гора би се са 4.11 индексних поена нашла у групи од 11 консолидованих и полуконсолидованих посткомунистичких демократија. И то као једина не-чланица ЕУ.

Упркос пандемији ЕУ је посветила дужну пажњу Западном Балкану

Представљање Извјештаја Европске комисије о напретку Црне Горе, које је планирано за јун, одгођено је за октобар. Је ли разлог пандемија корона вируса или нешто друго, и какав очекујете да ће бити Извјештај?

Није неуобичајено да ЕК због одређених околности понекад одгоди датум објављивања. Тако је прошле године пакет објављен крајем маја, умјесто у априлу, због избора за Европски парламент. Овдје треба узети у обзир да је пандемија изазвана вирусом ЦОВИД-19 утицала на радне процесе у свакој држави, па и у Европској комисији, а да се од ње очекује да, поред пакета проширења, припреми и преговарачке оквире за Сјеверну Македонију и Албанију. Стога не чуди одлука да се објава извјештаја одгоди на јесен.

Треба имати у виду да је, упркос пандемији, ЕУ посветила дужну пажњу Западном Балкану и одржала приоритетним политику проширења, што се, између осталог, огледа и у доношењу одлуке о отварању преговора са Албанијом и Сјеверном Македонијом у марту, те одржавању састанака министара вањских послова и Самита ЕУ-Западни Балкан, као и огромној финансијској помоћи и припреми пакета за социо-економски опоравак.

Влада је прихватила нову методологију процеса приступања ЕУ. На који начин ће то утицати на европски пут наше земље?

Технички посматрано, за нас је било готово свеједно са којом од двије методологије – „старом“ или „новом“, ћемо наставити преговарачки процес. Ми имамо још само једно неотворено поглавље, чије отварање очекујемо током ове године. У начину затварања поглавља нема велике разлике. Задовољни смо што је новом методологијом потврђена перспектива пуноправног чланства на основу индивидуалног напретка и што се препознаје значај јачег политичког управљања и динамизације политичког дијалога на највишим нивоима. Поздрављамо приступ у којем владавина права чини централни дио преговарачког процеса, свјесни да развој модерног и економски просперитетног друштва иде упоредо са демократским напретком. Одлука Владе да усвоји нови приступ заправо говори да Црна Гора поздравља настојања ЕУ да трага за бржим и динамичнијим приступом и да нема разлога да се плаши ниједног преговарачког модела. Чланство у ЕУ је национални приоритет Црне Горе под било којом методологијом.

Министарство вањских послова