Мања слова Већа слова РСС
МФА.ГОВ.МЕ маил
Дипломариус
Евиденција исељеника

МВП

МВПЕИ
МАРРИ
ЦЕИ

МВПЕИ

ПДВ и Царина

Развој односа Црне Горе и НАТО - кључни датуми

ХРОНОЛОГИЈА ОДНОСА ЦРНА ГОРА – НАТО

Од Партнерства за мир до чланства у Алијанси

2017.
28. априла Скупштина Црне Горе је донијела Закон о потврђивању Сјеверноатлантског уговора и Протокола уз Сјеверноатланстки уговор о приступању Грчке и Турске.
25. маја делегација Црне Горе на челу са предсједником Владе Душком Марковићем учествовала је на састанку шефова држава и Влада НАТО-а, у Бриселу.
5.  јуна Црна Гора је, чином предаје инструмената о ратификацији Сјеверноатлантског уговора Влади САД, која је депозитар овог уговора, постала чланица НАТО-а.
7. јуна црногорска застава свечано подигнута испред новог сједишта НАТО-а.
2. августа у Подгорици одржан Самит Америчко-јадранске повеље (А5) на ком је, поред шефова држава и Влада земаља чланица, учествовао и потпредсједник САД Мајк Пенс.

2016.
15. и 16. фебруара у Бриселу су одржани приступни преговори Црне Горе са Алијансом током којих је Црна Гора, у складу са принципом солидарности који важи у НАТО, прихватила обавезе које произилазе из чланства.
• 24. марта потпредсједник Владе Црне Горе и министар вањских послова и европских интеграција Игор Лукшић је упутио писмо генералном секретару НАТО-а у којем потврђује политичку спремност Црне Горе да буде чланица НАТО-а и испуњава обавезе које проистичу из чланства.
19. маја у Бриселу је потписан Протокол о приступања од стране чаница НАТО-а након чега је Црна Гора добила право да учествује у раду тијела НАТО-а, али без права гласа.
8-9. јула Црна Гора је у својству позване земље учествовала на Самиту НАТО-а у Варшави.

2015.
• Настављена реализација активности и посјета предвиђених агендом интензивираних и фокусираних разговора.
У априлу 2015, предсједник Владе Црне Горе Мило Ђукановић посјетио је сједиште НАТО када се састао се са генералним секретаром НАТО Јенсом Столтенбергом и обратио НАЦ-у.
• 13. маја 2015. Потпредсједник Владе и министар вањских послова и европских интеграција Игор Лукшић учествовао је у Анталији на министарском састанку земаља чланица НАТО-а са оперативним партнерима који учествују у мисији Одлучна подршка.
10-11. јуна генерални секретар НАТО Јенс Столтенберг боравио у званичној посјети Црној Гори. Сусрео се са Предсједником Вујановићем, предсједником Скупштине Кривокапићем, предсједником Владе Ђукановићем, ппв и мвпеи Лукшићем, ппв Марковићем и министром одбране Пејановић-Ђуришић.
14-15. октобра Сјеверно-атлантски савјет, предвођен генералним секретаром НАТО Јенсом Столтенбергом, боравио је у првој посјети Црној Гори. Посјета Савјета била прилика за непосредно упознавање амбасадора држава чланица са спроведеним реформама у кључним областима. ГС Столтенберг се сусрео са Предсједником Ф. Вујановићем, предсједником Скупштине Р. Кривокапићем, предсједником Владе М. Ђукановићем, потпредсједником Владе Д. Марковићем, ппв и мвпеи И. Лукшићем, министром одбране М. Пејановић-Ђуришић, док су се НАЦ-у обратили министар правде З. Пажин, национални координатор за НАТО В. Гарчевић и представници посланичких клубова.
25. новембра потпредсједник Владе и министар вањских послова Црне Горе Игор Лукшић и министарка одбране Милица Пејановић-Ђуришић учествовали су на састанку НАЦ-а поводом окончања петог циклуса МАП-а.
• 2. децембра министри вањских послова држава чланица су једногласно донијели одлуку о упућивању позива Црној Гори да постане наредна пуноправна чланица Алијансе. Упућивање позива представља признање за спроведене реформе и остварени напредак у кључним областима, на шта је утицала и посвећеност Црне Горе вриједностима Алијансе и допринос међународној безбједности и сигурности.

2014.
Марта 2014. предсједник Владе Мило Ђукановић се састао у Бриселу са генералним секретаром НАТО Андерсом Фогом Расмусеном и гостовао на сједници НАЦ-а.
• 21-22. маја 2014. на Дан независности Црне Горе, генерални секретар НАТО Андерс Фог Расмусен боравио је у посјети Црној Гори.
• 25. јуна 2014. на састанку министара вањских послова НАТО донијета је одлука да се са Црном Гором интензивирају разговори о њеном чланству у НАТО како би до краја 2015. одлучило о упућивању позива за чланство.
• 4-5. септембра на самиту НАТО, одржаном у Велсу, потврђена је одлука министара вањских послова НАТО чланица да се са Црном Гору започну интензивирани и фокусирани разговори.
Чланице су се обавезале да до краја 2015. процијене напредак Црне Горе и донесу одлуку да ли да упуте позив за чланство. Делегацију Црне Горе на самиту је предводио предсједник Владе М. Ђукановић. Црна Гора је учествовала је на састанцима са аспирантима у формату 28+4 и ИСАФ формату.
Крајем октобра Црну Гору је посјетио Војни комитет НАТО, који представља највише војно тијело под надзором НАЦ-а.
19. новембра званично су отпочели интензивирани и фокусирани разговора Црне Горе и НАТО.

2013.
У првом квраталу 2013. именован је први национални координатор за НАТО с циљем континуиране комуникације са грађанима по питању чланство Црне Горе у НАТО.
У марту 2013. предсједник Владе Мило Ђукановић је посјетио сједиште НАТО када је гостовао на НАЦ-у и имао састанак са генералним секретаром Андерсом Фогом Расмусеном.
У априлу 2013, потпредсједник Владе и мвпеи Игор Лукшић је учествовао на састанку министара вањских послова НАТО чланица и партнерских земаља контрибутора ИСАФ Мисије (састанак у истом формату је одржан и децембра 2013.).
У октобру 2013. Предсједник Црне Горе Филип Вујановић боравио у Бриселу када је имао је састанак са генералним секретаром НАТО Андерсом Фогом Расмусеном.

2012.
21. марта предсједник Владе Игор Лукшић боравио је у званичној посјети Бриселу и обратио се НАЦ-у.
21-22. маја предсједник Владе Игор Лукшић предводио је делегацију Црне Горе на Самиту НАТО-а одржаном у Чикагу, САД. Црна Гора је у својству државе контрибутора ИСАФ присуствовала састанку посвећеном Авганистану, као и састанку министара вањских послова чланица Алијансе и држава аспираната – 28+4 (ЦГ, БиХ, Македонија и Грузија). У Декларацији Самита је истакнут добар напредак Црне Горе у процесу евроатлантских интеграција, као и њен допринос стабилности у региону и шире, кроз учешће у ИСАФ мисији.
• 19. јула замјеник генералног секретара НАТО Александар Вершбо посјетио је Црну Гору Црну Гору у је 5. новембра 2012. посјетила и Колинда Грабар-Китаровић, помоћница генералног секретара НАТО за јавну дипломатију. Повод за посјету било је отварање Информативног центра о евроатлатнским интеграцијама. НАТО Инфо центар има улогу да кроз ширење јавне дебате и развијање квалитетнијег дијалога о свим аспектима чланства Црне Горе у НАТО омогући грађанима да буду боље информисани о исплативости и сврсисходности учлањења у Алијансу.
Децембра 2012. је потпредсједник Владе и министар вањских послова и европских интеграција Игор Лукшић боравио у НАТО-у и састао се са генералним секретаром НАТО Андерсом Фогом Расмусеном.

2011.
У априлу министар вањских послова и европских интеграција Милан Роћен учествовао је на састанку НАЦ са земљама не-НАТО контрибуторима на министарском састанку у ИСАФ формату одржаном у Берлину.
29. јуна у оквиру првог црногорског предсједавања Америчко-јадранском повељом (А5), у Будви је организован министарски састанак А5 на којем је, поред земаља чланица и земаља посматрача, учествовао и генерални секретар НАТО Андерс Фог Расмусен.
5. децембра мвп Милан Роћен је, у Бону, учествовао на Међународној конференцији о Авганистану.

2010.
• 23. фебруара Црна Гора је призната као 44. не-НАТО земља контрибутор у мисији ИСАФ, у Авганистану. У оквиру мађарског контингента, а под регионалном командом Њемачке, у марту 2010, упућен је први контингент ВЦГ
. У мисији ИСАФ Црна Гора је учествовала са 10 контингената ВЦГ, док је ангажман у Авганистану настављен и кроз учешће у мисији Одлучна подршка, гдје се тренутно налази седми контингент припрадника Војске Црне Горе.
Црна Гора почиње да учествује на министарским састанцима у формату ИСАФ. Министар вањских послова Милан Роћен је предводио црногорску делегацију на првој Међународној конференцији о Авганистану, која је одржана у Лондону, 28. јануара 2010, као и делегацију за учешће на конференцији о Авганистану, одржаној у Кабулу 20. јула 2010.
19-20. новембра Црна Гора учествује на самиту НАТО-а у Лисабону. Делегацију је предводио предсједник Владе Мило Ђукановић, који се на маргинама Самита сусрео са предсједником САД Бараком Обамом. У Декларацији Самита истакнут је напредак Црне Горе у процесу евроатлантских интеграција, као и њен допринос стабилности у региону и шире, кроз учешће у мисији ИСАФ.


2009.
• 9. марта 2009. одржан први састанак Сјеверно-атлантског савјета (НАЦ) са Црном Гором, чију је делегацију предводио предсједник Владе Мило Ђукановић.
• 26. и 27. новембра генерални секретар НАТО-а Андерс Фог Расмусен посјетио је Црну Гору.
• 3-4. децембра на састанку министара вањских послова земаља чланица Алијансе, у Бриселу, Црној Гори је упућен позив да отпочне са имплементацијом Акционог плана за чланство (МАП). МАП је НАТО програм савјетовања, помоћи и практичне подршке који се израђује на основу индивидуалних потреба земаља. Земље аспиранти су у обавези да по свим поглављима МАП-а припреме Годишњи национални програм (АНП), који представљају НАТО-у. Црна Горе је реализовала В МАП циклуса, с тим да је први АНП представљен 28. октобра 2010, а пети АНП у периоду интензивираних и фокусираних разговора 17. октобра 2014. Током спровођења МАП-а, министар вањских послова и министар одбране Црне Горе су једном годишње (крајем јуна/почетком јула) на сједницама НАЦ-а представљали резултате које је Црна Гора постигла у оквиру процеса МАП-а.
• 29. децембра донешена је одлука о ангажовању представника Војске Црне Горе у Међународној помоћи снага безбједности (ИСАФ) у Авганистану, Либерији (УНМИЛ) и сомалијским водама (АТАЛАНТА - у оквиру мисије ЕУ).


2008.
• У фебруару 2008. НАТО је одобрио отпочињање израде Индивидуалног партнерског акционог плана – ИПАП-а. ИПАП је механизам сарадње између Алијансе и партнерских земаља које желе да ојачају везе са НАТО, а доприноси продубљивању војно-одбрамбене и политичке сарадње са Савезом. Имплементација двогодишњег ИПАП-а је, по усвајању од стране Владе Црне Горе, отпочела након достављања Презентационог документа ИПАП-а НАТО-у 24. јуна 2008. Овиме је, узимајући у обзир чињеницу да је Црна Гора добила право да присуствује НАТО министарском састанку у формату 28+1, успостављен политички дијалог између Црне Горе и НАТО. Двогодишњи циклус ИПАП-а окончан је јуна 2010, уз позитивне оцјене од стране НАТО.
• Од 2-4. априла, у Букурешту, први пут црногорска делегација учествује на самиту НАТО-а. Делегацију Црне Горе је предводио предсједник Владе Мило Ђукановић.
На самиту НАТО-а у Букурешту Црна Гора је званично позвана да отпочне процес Интензивираног дијалога (ИД) са Алијансом о политичким, војним, финансијским, безбједносним и питањима јавне дипломатије. Сам ИД има доста заједничких елемената са ИПАП-ом, али се у овај програм позивају земље које су јасно изразиле намјеру да постану чланице НАТО.
У октобру усвојен је Закон у учешћу припадника Војске Црне Горе, цивилне заштите, полиције и запослених у органима државне управе у мировним мисијама и другим активностима иностранству. Донијета је Одлука о ангажовању медицинског тима ВЦГ у мировној мисији УН у Авганистану, сходно Резолуцији Савјета безбједности УН 1833.
• У овом периоду усвијене су Стратегија националне безбједноти и Стратегија одбране.
5. новембра писмом генералном секретару НАТО Јапу де Хоп Схеферу, Црна Гора је затражила пријем у МАП, што је прихваћено годину дана касније.
• Од децембра 2006. Црна Гора је имала статус посматрача у Америчко-јадранској повељи (А5). На састанку министара вањских послова у Хелсинкију, децембра 2008, Црна Гора постаје чланица Јадранске повеље. Предсједавање Повељом Црна Гора је вршила у два наврата: јануар-јун 2011. и јул-децембар 2013. Повељом тренутно предсједава Македонија, а од јануара 2018. предсједавање ће преузети Црна Гора, први пут у статусу земље чланице.

2007.
• Током 2007. Црна Гора је предала одговоре на упитник о Процесу планирања и ревизије (ПАРП), а завршена је и израда ИПП (Индивидуалног партнерског програма). Основни циљ ПАРП-а, као кључног механизма ПзМ, је да помогне земљи да развије војне капацитете ради доприноса овом програму. ИПП је програм сарадње између НАТО и земље чланице ПзМ. Оба програма су до краја 2007. била усаглашена са Алијансом.
• Половином 2007, Црна Гора је успоставила и Мисију при НАТО-у у Бриселу, као и Канцеларију за везу у Врховном штабу савезничких снага у Европи у Монсу (СХАПЕ). Први шеф Мисије Црне Горе при НАТО био је амбасадор Веселин Шуковић.



2006.
29. новембра отпочели су званични односи Црне Горе и НАТО позивом Црној Гори да приступи Партнерству за мир (ПзМ). Ријеч је о војно-политичком програму билатералне сарадње између партнерских земаља и НАТО-а. У оквиру ПзМ Црна Гора и НАТО развили су сарадњу са фокусом на демократским, институционалним и одбрамбеним реформама, као и практичну сарадњу у другим областима. Предсједник Црне Горе је, прихаватајући позив за ПзМ, потписао Оквирни документ Партнерства за мир 14. децембра 2006. у Бриселу. Ријеч је о првом уговорном односу Црне Горе са Алијансом.