Мања слова Већа слова РСС
МФА.ГОВ.МЕ маил
Дипломариус
Евиденција исељеника

МВП

МАРРИ
ЦЕИ

МВПЕИ

ПДВ и Царина

>

Интервју министра иностраних послова РЦГ Миодрага Влаховића шпанском дневном листу "Ел Паис" поводом посјете Шпанији 14.02.2006. године

Датум објаве: 20.02.2006 15:34 | Аутор: Интервјуи

Испис Штампај страницу


ПОСЛЕДЊА КАРИКА ЈУГОСЛАВИЈЕ
Министар иностраних послова Црне Горе обећава мирно одвајање од Србије приликом предстојећег референдума за аутодетерминацију

Гуљермо Алтарес, Мадрид

Реченица коју најчешће изговара Миодраг Влаховић, министар иностраних послова Црне Горе, је јасна: "Биће то миран и убједљив процес". Говори о референдуму, који ће се одржати крајем априла, у којем ће Црногорци гласати за одвајање од Србије, што ће значити дефинитивни крај земље која се некада звала Југославија. Влаховић је посјетио Мадрид у уторак и састао се са високим представницима шпанског Министарства иностраних послова, како би гарантовао да референдум неће представљати нову еру нестабилности на Балкану.

"Постојећа заједница је тако конципирана да имамо право да из ње иступимо. Одржаћемо легитимни референдум у складу са нашим Уставом и у миру. За гласање рачунамо на што већи број посматрача. Резултат ће омогућити убједљиво и стабилно рјешење које ће Србију и Црну Гору претворити у двије независне државе. То је нормалан процес, нетипичан за Балкан, и он неће изазвати никакву кризу. Ради се о последњем поглављу процеса који је требало да се заврши још прије четири године", увјерава четрдесеттрогодишњи Миодраг Влаховић у интервјуу у Мадриду.

Током деценије деведесетих, Југославија се сломила на комаде кроз три енормно окрутна рата (у Хрватској, Босни и на Косову; конфликт на Косову је изазвао интервенцију медјународне заједнице). Име земље која је била фундаментална у Европи током хладног рата је преживјело, али захваљујући заједници само двије републике, Србије и Црне Горе, које се не слажу.

Током самита у Барселони 2002.г., Хавијер Солана, одговоран за заједничку спољну политику, успио је да убједи двије земље да остану заједно под именом Заједница Србије и Црне Горе. До сада. Парламент ће се састати у Подгорици идуће недеље да одлучи датум референдума-30. април је највјероватнији. Резултат ће сигурно донијети нову земљу на Балкану, минијатурну државу од 650.000 становника, са једним од најимпресивнијих литорала на Медитерану. "Наравно да не постоји ризик од нестабилности", инсистира Влаховић. "Све земље из окружења и земље Европске уније су дубоко умијешане у процес."

Влада Црне Горе није хтјела да чује бројне петиције Србије и ЕУ да се референдум одложи, барем док медјународна заједница не одлучи о дефинитивном статусу Косова, српске провинције албанске већине, којом владају УН и која такодје корача према независности. "Ми се не можемо одвојити од Србије, јер ми нијесмо дио те земље. Били смо двије државе које су основале Југославију, која се касније претворила у Заједницу Србије и Црне Горе. Наше је легитимно право и истински интерес да се претворимо у суверену државу која контролише сопствени развој и сопствену интеграцију у НАТО и ЕУ; али као држава, не као област или регија."

Према многим аспектима, већ се ради о двије различите државе. Валута коју користе је различита (динар у Србији, еуро у Црној Гори) и постоји граница на којој се обављају контроле. "Заправо дијелимо ваздушну контролу и пасоше, иако свако прави своје документе. Већ смо двије државе, оно што нам је потребно је нова политичка дефиниција, мирна, убједљива и демократска", објаснио је министар.

Срби и Црногорци су дубоко везани, тако да би било немогуће да се овај процес заврши одвезивањем новог таласа насиља на Балкану. Четвртина милиона Црногораца живи у Србији, а трећина становништва Црне Горе је српска. Већина посматрача сматра да ће на референдуму побиједити да, које заступа Влада, иако нијесу ријетки они који заступају одржавање постојећег стања. Последња истраживања показују да је 40% за независност, а 33% за наставак заједничке државе са Србијом.