Мања слова Већа слова РСС
МФА.ГОВ.МЕ маил
Дипломариус
Евиденција исељеника

МВП

МАРРИ
ЦЕИ

МВПЕИ

ПДВ и Царина

>

Миодраг Влаховић, министар иностраних послова Црне Горе за "Данас": Самостална Црна Гора никога не може угрозити

Датум објаве: 16.05.2005 11:02 | Аутор: Интервјуи

Испис Штампај страницу


Миодраг Влаховић, министар иностраних послова Црне Горе: "Самостална Црна Гора никога не може угрозити"

Весељко Копривица
Црногорски референдум је и даље најактуелније политичко питање у Црној Гори поводом којег из Европске уније стижу контроверзне поруке. Зато и овај разговор са шефом црногорске дипломатије Миодрагом Влаховићем за Данас почињемо његовим коментаром све чешћих тврдњи аналитичара да су инсистирање бриселске бирократије коју предводи Хавијар Солана на посебним референдумским условима и порука да самостална Црна Гора неће брже ући у Европску унију, заправо план за уништавање идеје о црногорској самосталности?

- Треба се клонити јаких ријечи и дефинитивних осуда - мада нас понекад неизбјежне емоције понесу према таквом рјечнику - каже министар Влаховић. - Принципи на којима је изграђена модерна Европа су управо гарант да о таквим процесима и намјерама не може бити ријечи. То не значи да смо ослобођени предрасуда, погрешних тумачења и извјесне инерције у сагледавању и схватању процеса на Западном Балкану, а који се понекад могу чути у европским дипломатским круговима.
Црна Гора није узрочник нити једног регионалног проблема. Црна Гора сама по себи - а посебно у поређењу са неким другим отвореним и недовршеним питањима и процесима у региону - заправо и није проблем. Питање Црне Горе је питање демократије и развоја, и једне легитимне, неспорне идеје о државној еманципацији једног друштва којој је то право и капацитет предуго било негирано. Дошло је вријеме да се то питање ријеши на демократски и легитимни начин, који ће бити темељ нове Црне Горе.
Нико не може бити угрожен због црногорске самосталности, ни у Црној Гори, нити ван ње. Наша независност се темељи на јединој мултиетничкој и мултиконфесионалној већини која по том - питању државности - постоји на Балкану. То је ствар коју треба цијенити и чувати. Наша независност није питање одвајања и сепарације, како се то често површно или сасвим намјерно погрешно тумачи. Напротив - Црна Гора има све разлоге и дугорочне интересе да промовише заједништво са Србијом, али на основама пуног уважавања и равноправности. Ми можемо бити равноправни са Србијом само ако смо независни. Заједништво не значи и не претпоставља заједничку државу. Црна Гора остаје отворена и спремна за савез независних и међународно признатих држава са Србијом. Тај предлог је озбиљан и искрен и не треба га олако одбацивати. Драго ми је да чујем неке нове, позитивне тонове у том смислу на српској политичкој сцени.

Бивши италијански премијер Ђулијано Амато, предсједник Међународне комисије за Балкан, недавно је оцијенио да се Европска унија понаша колонијално према Балкану. Он такође упозорава да опстанак државне заједнице није допринос европској стабилности. Што Ви мислите о тим оцјенама?
- Ради се о врло искусном политичару, чије мишљење и предлоге треба пажљиво саслушати. Државна заједница је, заиста, пассе.
Разговарамо уочи вашег одласка у једнодневну посјету Албанији, молим вас да изнесете Ваше мисљење о односима између Црне Горе и Албаније и нешто кажете о разлозима Ваше посјете Тирани?
- Албанско-црногорски односи су врло добри и у сталном су успону, у свим областима. То је на најбољи начин потврђено у сусретима на највишем нивоу: недавна посјета предсједника Мојсиуа Црној Гори, која је и у историјском смислу била прва посјета албанског шефа државе Црној Гори, услиједила је послије успјешног пута предсједника Вујановића у Тирану прије пола године.
Радна посјета Тирани је резултат нашег договора са министром Исљамијем да кроз континуирани дијалог и размјену мишљења унапређујемо наше односе и да користимо сваку погодну прилику да упознамо једни друге са ставовима и погледима на дешавања и процесе у нашим земљама и у региону.

Претпостављам да ћете са албанским колегом помињати и проблем Косова. Званични став Црне Горе је да рјешавање статуса Косова није њен проблем. Интересантно би, међутим, било чути Ваше мишљење о томе да ли је независно Косово, о чему се ових дана све чешће говори и у Београду, само питање дана?
- Косово је свакако тема од изузетног значаја, мада она за црногорску страну не представља приоритет. Косово није црногорски проблем, у смислу да је Црна Гора заинтересована да буде учесник преговора о његовом будућем статусу. Тамо Црној Гори није мјесто, нити за то постоји наша потреба и интерес, што је неспорна чињеница, позната и призната и у региону и у међународној заједници. То, наравно, не значи да Црна Гора није заинтересована и да не прати са пуном пажњом оно што се на Косову и поводом Косова дешава. Било какво рјешење да буде опредијељено као најприхватљивије - или као најмање лоше, ако хоћете - за Косово само, али и за будућност свих нас у региону, биће најзначајније да се до тога дође мирним и демократским путем, уз пуно и равноправно учешће свих заинтересованих страна, а прије свега самих житеља Косова, и Албанаца и Срба. Такође је врло значајно да се посебна пажња посвети обезбјеђењу мањиских права и успостављању система у којем ће мањине уживати посебну заштиту.
Косово, у историјском смислу, и јесте проблем који управо настао због дуготрајне неспособности и незаинтересовансти политицких елита вецине да схвате потребе, права и интересе мањине.
Ја не знам да ли је рјешење статуса Косова питање дана, али сам зато сигуран да људима и политичким групацијама и на Косову и у самој Србији који су, дакле, спремни да се храбро и искрено ухвате у коштац са овим проблемом - како је то учинио господин Свилановић - треба пружити подршку и шансу.
Какви су Ваши односи на министром спољних послова СЦГ Вуком Драшковићем? Да ли се он прије одласка у званичне посјете другим државама консултује са вама како би о одређеним питањима сазнао став Црне Горе?
- Волио бих да имам нешто ново и друкчије да вам кажем на ту тему. Наши односи су добри у свим стварима - осим у овој којом се г. Драшковић и ја сада бавимо. Имао сам прилику да прошлог септембра, у Њујорку, и нешто касније, у Софији, разговарам са њим на ту и повезане теме, као што је она да Србија формално нема своје министарство иностраних дјела, а да заједничко користи као своје. Међутим, знамо да мој српски колега није крив што не постоји министарство спољних послова Србије, као што није одговоран за многе друге потезе српске Владе који се не би могли назвати коректним према Црној Гори. Међутим, није наш интерес, посебно не сада, када је остало мање од годину дана до наше независности, да инсистирамо да се учини та проста и логична ствар, тј. да се, у ширем политичком смислу, одстрани један иманентно патерналиситички и великодржавни став према Црној Гори, којим одише политика Министарства спољних послова државне заједнице.
За мене је увијек било задовољство да подржим г. Драшковића када промовише пуну сарадњу Србије са међународном заједницом и он у тим опредјељењима и напорима може рачунати на разумијевање и искрену подршку Црне Горе.

Да ли црногорске дипломате у иностранству имају могућност да заступају интересе Црне Горе или их у томе опструира званични Београд?
- Требало би ми мало више простора за детаљни одговор. Укратко - немају баш велике могућности, али их успјешно користе - и то на начин који ничим не вријеђа, нити угрожава интересе државе Србије.
Какви су односи Црне Горе са сусједима, односно са државама некадашњим југословенским републикама? Има ли Црна Гора са њима неријешених питања?
- Односи су заиста добри и свуда биљежимо напредак. Добросусједски односи су темељ црногорске спољне политике и зато смо, у посљедњих десетак мјесеци, имали бројне и веома корисне сусрете са дипломатијама земаља са простора бивше Југославије. За мене лично је била посебно значајна посјета БИХ, када смо посјетили и Сребреницу - споменик у Поточарима - јер желимо да имамо активну улогу у процесу помирења и нормализације односа између народа и држава са простора некадашње Југославије. У томе недвосмислена осуда свих ратних злочина и злочинаца с једне, и промоција вриједности мултиетничности и мултиконфесионалности наших друштава - представљају једини здрави основ на којем ће бити могуће градити будућност наших земаља.
Које су Ваше наредне спољнополитичке активности?
- Има пуно тога у припреми. Послије посјете Албанији, очекујемо сусрете са министром иностраних послова Данске - у Београду, као и посјету Стразбуру. Послије тога долази министарска конференција Јадранско-јонске иницијативе на Цетињу, у првој недјељи јуна. Требало би да, послије тога будемо у Словачкој, па онда слиједи посјета Бриселу и САД-у.
Намјеравамо, дакле, да у посљедњим мјесецима пред референдум појачамо наше дипломатске активности.