Мања слова Већа слова РСС
МФА.ГОВ.МЕ маил
Дипломариус
Евиденција исељеника

МВП

МАРРИ
ЦЕИ

МВПЕИ

ПДВ и Царина

>

Интервју министра иностраних послова Миодрага Влаховића агенцији МИНА, 10.01.2005.

Датум објаве: 10.01.2005 12:38 | Аутор: Интервјуи

Испис Штампај страницу


Предлог званичне Подгорице о савезу независних држава са Србијом не односи се само на грађење односа са Београдом, већ би могао да представља тачку спајања супротстављених политичких блокова у Црној Гори, оцијенио је данас шеф црногорске дипломатије Миодраг Влаховић.
"То је модел који омогућава да останемо са Србијом што је примарни захтјев мањинског, али значајног политичког дијела Црне Горе, а с друге стране остваримо логичан политички пројекат и захтјев неспорне већине - да будемо суверена држава", казао је Влаховић у интервјуу агенцији МИНА.
Он је рекао да би то могла бити тачка спајања супротстављених блокова и прилика за историјски консензус у Црној Гори који би потврдио њене демократске потенцијале, објашњавајући да би се таквим моделом избјегла политичка утакмица у којој је на крају једна страна апсолутни губитник, а друга апсолутни добитник.
"Ако идеја о савезу независних држава не буде остварена, ни сам референдум не треба да буде схваћен као судњи дан", навео је Влаховић и оцијенио да ће Брисел, због недостатка конкретних резултата у функционисању постојеће државне заједнице, посветити већу пажњу тој идеји.
Упитан да ли међународна заједница питање Црне Горе, Косова и Србије покушава да ријеши у једном пакету, он је казао да је питање црногорске независности најмањи проблем у региону, али је под извјесном сјенком не само Косова, већ и Србије која се све више доживљава као највећи проблем у региону.
"Препознато је да су то различита питања. Од Црне Горе се тражи да буде стрпљива, како би се неки крупнији проблеми у региону ријешили, или би било започето њихово рјешавање, да би онда и сама могла доћи на дневни ред", прецизирао је Влаховић.

Он сматра да је бриселска администрација у великој мјери кориговала став у погледу црногорске независности, због чега више не гледа "чврсто" на ту могућност, већ реалније сагледава догађаје у региону.
"То је не тако видљива, али значајна корекција става, чиме се ипак не дира у основну позицију да се државна заједница још увијек посматра као једна адреса и субјект међународног права", прецизирао је шеф црногорске дипломатије.
Влаховић тврди да је спољнополитичка функција Црне Горе у потпуности очувана, објашњавајући како Београдски споразум предвиђа да је задатак Министарства спољних послова државне заједнице да координише рад органа чланица који су надлежни за дипломатију.
Према његовим ријечима, проблем је што Србија званично нема своје министарство спољних послова, а министарство државне заједнице се понаша као да је српско.
"Спољнополитичке функције Црне Горе су очуване и признате на међународном плану. Црна Гора је као таква јасно препозната и ми комуницирамо са нашим спољнополитичким партнерима на равноправној основи", тврди он.
Влаховић је у прилог тој тези навео примјере учешћа црногорске делегације на Годишњој скупштини Уједињених нација у Њујорку у септембру, као и на Министарској конференцији Организације за европску безбједност и сарадњу у Софији почетком децембра прошле године.
Говорећи о недавној иницијативи Црне Горе да јој се омогући двоструки колосијек за пријем у програм НАТО-а Партнерство за мир, он је признао да то још није могуће, али је објаснио да Подгорица сматра да би било неопходно јасно "индивидуализовати одговорност" за несарадњу са Трибуналом у Хагу.
"Неспорно је да је Србија одговорна за несарадњу са Трибуналом. Сматрамо да би било корисно разграничити одговорност и онима који су спремни да сарађују пружити шансу, јер би било боље подстицати оне који испуњавању своје обавезе", навео је Влаховић.
Он је објаснио да је боље подстицати, него додатно и контрапродуктивно кажњавати оне који нијесу спремни да то учине, јачајуци притом радикалне и ретроградне снаге у Србији.

Ле Фигаро (05.01.2004.)-Интервју министра иностраних послова Миодрага Влаховића париском Фигароу: Заједничка држава са Србијом не функционише

Створена под притиском Европе у марту 2002., Заједница Србија и Црна Гора одиста никада није добро функционисала. Двије и по године након њеног оснивања нова држава још нема заједничку заставу и заједничку државну химну. Постојање два монетарна система, двије централне банке и два царинска система су отежали хармонизацију економских система.
Да би се избјегла ново расчлањивање бивше Југославије, Европска Унија је извршила притисак да Црна Гора остане у Унији са Србијом и одложи референдум за независност. Међутим, Брисел је недавно признао да Унија није идеално рјешење. У Подгорици, гдје подршка независности губи на замаху, влада која заговара независност постаје нестрпљива.
Фигаро : Који је разлог Ваше недавне посјете Француској ?
Миодраг Влаховић : Покушавамо да увјеримо наше европске партнере о неопходности редефинисања веза које нас сједињују са Србијом. Садашња заједничка дрзава, Србија и Црна Гора не функционише. То није добар модел сарадње. Једини начин да се ублаже тензије и елиминишу неспоразуми са Србијом је да се створи нова заједница двију независних држава. Желимо да сачувамо везе са Србијом. Али као слободни и равноправни. Европску унију чине уједињене, али независне земље. Зашто не примијенити тај модел на западном Балкану ?
Фигаро: Имате ли и даље намјеру да организујете референдум о независности ?
Миодраг Влаховиц: Уколико не успијемо да убиједимо Европу да треба преуредити државну заједницу, организоваћемо референдум 2006. Али референдум не треба сматрати заврсном битком. Црна Гора је спремна да размотри све сценарије, под условом да јој се призна њено право на независност. Било је шест република у Југославији, а данас има пет држава на територији бивше Југославије
Фигаро: Због цега се тако неугодно осјецате у федерацији Србије и Црне Горе кад Милошевић више није на власти?
Миодраг Влаховиц: Зато сто ми од тога немамо никакву корист. Вријеме нам пролази у плаћању грешака Београда. Примјера ради: наса интеграција у евро-атлантске структуре је блокирана због тога сто српска влада не сарадјује са Медјународним судом у Хагу. Због цега бисмо ми плацали тудје греске? Ми висе не зелимо да дијелимо посљедице лоше српске политике у прослости: то је разлог због којег сам недавно био у Сребреници гдје су српске снаге убиле хиљаде особа. Од почетка рата на Балкану, ми смо затоценици Београда. Наса будуцност јос увијек зависи од политицког процеса у једној другој земљи и губимо много енергије и времена у преговорима са Србијом покушавајући да учинимо да та атипична заједница функционише. Висе бисмо зељели да се сконцентрисемо на напоре које морамо остварити да би усли у Европу.
Фигаро: Мислите ли да је Европска унија која вам је наметнула тај брак из рацуна са Србијом, конацно схватила да та дрзава-фикција не мозе функционисати?
Миодраг Влаховиц: Европа јос увијек сматра Заједницу као модел који функционисе. Али, истовремено, шаљу нам се јасни сигнали да насе право на независност мозе једног дана бити признато уколико су постоване демократске процедуре. Од нас се трази учтиво и љубазно да будемо стрпљиви и да не организујемо референдум прије 2006. Чекацемо, али нецемо одустати.
Фигаро: Да ли је француска позиција, првенствено окренута према Београду и задрзавању постојецег система, исла на васу стету?
Миодраг Влаховиц: Неутралност је позиција која нам одговара.
Фигаро: Уколико би у Србији досло до демократске и проевропске власти, да ли бисте промијенили мисљење? Да ли бисте одустали од независности?
Миодраг Влаховиц: Успостављање демократске, проевропске и нормалне власти у Београду је у интересу цијелог региона. Уколико Србија поцне да сарадјује са Хаским трибуналом, уколико конацно прихвати да се суоци са својом прослосцу, за нас би било лаксе да напредујемо заједно у Европу. Али то неће имати утицаја на нашу истрајност да будемо независни. Чак и кад би Махатма Ганди био на целу Србије, не бисмо одустали. Наса зеља за независносцу не зависи од природе власти у Београду. То је несто много дубље и озбиљније. Независност је услов за интеграцију у Европску унију. Ми не желимо да удјемо у Европу као провинција или излаз на море неке друге земље.
Фигаро: Не зависи ли васа будуцност у великом дијелу од будуцности Косова гдје преговори о статусу морају поцети на прољеце?
Миодраг Влаховиц: Ми смо за мирољубиво и демократско рјешење на Косову. Али то не знаци да це питање Црне Горе бити аутоматски ријешено уколико се питање Косова ријеси. Проблеми нису узајамно зависни, нити су идентични. У Приштини и Подгорици политичке динамике су различите. Поредјења су увијек опасна. Поцети са ријесавањем најтезих проблема у региону, није најбоље ријесење. Било би боље уцинити обрнуто. Црна Гора је најмањи, наједноставнији и најефтинији проблем за рјесавање на Балкану.
Фигаро : Како се ви који сте у срцу Европе, осјецате кад Жек Ширак брани турску кандидатуру за пријем у ЕУ ?
Миодраг Влаховиц : Имамо симпатије за Турке. Добро их познајемо. Отоманско царство је дуго било присутно код нас. У то вријеме је Црна Гора била независна. Ми смо много мања земља од Турске. Али, мислимо да су динамика и логика насег и њиховог пута према Европи разлиците природе.