Мања слова Већа слова РСС
МФА.ГОВ.МЕ маил
Дипломариус
Евиденција исељеника

МВП

МВПЕИ
МАРРИ
ЦЕИ

МВПЕИ

ПДВ и Царина

>

Интервју министра вањских послова проф. др Срђана Дармановића за дневни лист „Побједа“

Интервју министра вањских послова проф. др Срђана Дармановића за дневни лист „Побједа“
Датум објаве: 13.07.2019 14:15 | Аутор: МВП

Испис Штампај страницу


Унија се неће одрећи политике проширења

Црна Гора, као чланица НАТО, нема резервну агенду. Вјерујемо да је перспектива чланства у ЕУ кључни покретач реформи, гарант стабилности, демократије, даљег економског развоја и конкурентности нашег региона. Зато учлањење у Европску унију представља за нас главни спољополитички и стратешки циљ којем не видимо алтернативу, казао је, у интервјуу Побједи, Срђан Дармановић, министар вањских послова Црне Горе.

Дармановић је поручио да тешко може замислити да ће се ЕУ одрећи своје најуспјешније политике – политике проширења. Казао је да земље кандидати морају показати да су способне да своја друштва реформишу у складу са европским стандардима, али и ЕУ мора да зна шта хоће и да то демонстрира јасном политиком на Западном Балкану.

Побједа: Француски предсједник Емануел Макрон је недавно констатовао да сада није тренутак да се говори о проширењу ЕУдржавама са Западног Балкана, јер ни саме чланице Уније не могу да се усагласе. Многи су ту изјаву протумачили тренутним незадовољством француског предсједника избором челника ЕУ, али неминовно је то лоша порука за Западни Балкан. Да ли је то и најава да ће се дефинитивно одгодити процес проширења? 

Министар Дармановић: Предсједник Макрон је ову изјаву заиста дао у једном специфичном моменту, када је изгледало да су лидери ЕУ, усљед сопствених неслагања, доста далеко од избора носилаца највиших дужности у Унији. У том смислу, сасвим је могуће да је изјава била израз одређене резигнације, али и својеврсни притисак на партнере, како би се избор челних људи ЕУ убрзао. С друге стране, француски предсједник је у више наврата, готово од почетка мандата, изражавао своје виђење да је, након Бреxита, неопходна реформа саме Уније и да она мора имати приоритет у односу на политику проширења. Самим тим, његова изјава није само тактичке природе, већ одражава и одређена шира увјерења. Само се по себи разумије да се став Француске мора узети са дужном пажњом. Осим тога, још неколико земаља чланица ЕУ није далеко од оваквог промишљања ствари.

Да ли као посљедица оваквог приступа или разних других разлога, може се констатовати да, до сада, у 2019г. није било значајнијих резултата у политици проширења. Одлука о отварању преговора са Сјеверном Македонијом и Албанијом је одложена са неизвјесним исходом; Црна Гора није добила зелено свијетло за отварање посљедњег преговарачког поглавља; Србија је успјела да отвори само једно поглавље; кандидатски статус БиХ остаје и даље тема за расправу; нема визне либерализације за Косово, итд. С друге стране, имамо охрабрујући резултат европских избора. Отприлике двије трећине Европског парламента чине партије јасног про-европског усмјерења, а идеја уједињене Европе подразумијева и проширење Уније на Западни Балкан. Вјерујемо да ће ово бити и приступ нове Европске комисије. Па, ипак, увјерења нијесу довољна. Исто као што ми, земље кандидати, морамо у пракси показати да смо способни да своја друштва реформишемо у складу са европским стандардима, тако и ЕУ мора да зна шта хоће и да то демонстрира јасном политиком на Западном Балкану. Ако би у ЕУ вис-а-вис политике проширења превладао другачији приступ од онога формулисаног још од Солуна, па до Стратегије 2018, земље Западног Балкана би морале то да знају и да се према томе адекватно поставе.

Ствари, ипак, треба погледати и у нешто ширем контексту. Ово није први пут да се Унија суочава са дилемом - унутрашње реформе или проширење. Новија историја је показала да су, упркос дебатама на ову тему, оба ова процеса увијек текла паралелно. Реформа Уније је била константна, готово као непрекинути процес, исто као што је константна била и политика проширења. Ови се процеси нијесу међусобно сукобљавали и условљавали, тако да се нпр. највеће проширење, оно из 2004г. догодило заправо у јеку тадашње дебате о реформи ЕУ. Вјерујемо, а то је став и убједљиве већине чланица ЕУ, да процес консолидације Уније и овога пута треба ићи паралелно са процесом проширења. Чињеница да проширење остаје један од приоритета у актуелном, 12-мјесечном програму наредне двије предсједавајуће државе-чланице (Финска и Хрватска) је свакако охрабрујућа. 

Што се Црне Горе тиче, ми, као чланица НАТО, немамо резервну агенду.Вјерујемо да је перспектива чланства у ЕУ кључни покретач реформи, гарант стабилности, демократије, даљег економског развоја и конкурентности нашег региона.Зато учлањење у Европску унију представља за нас главни спољополитички и стратешки циљ којем не видимо алтернативу.Овакву опредијељеност, дијеле и наши грађани, што је потврђено многим истраживањима јавног мњења.

Овдје, медјутим, није ријеч само о нама. Евентуална неспособност или недостатак воље да ефикасно имплементира проширење на Западни Балкан, подручје са само око 18 милиона становника, имала би несумњиве посљедице и по саму ЕУ. Не вјерујем да ће се тако нешто десити, јер ми је заиста тешко да замислим да ће се ЕУ одрећи своје најуспјешније политике - политике проширења. 

МВП
Побједа: Да не постоји баш неки ентузијазам у погледу проширења показује и чињеница да није било уобичајеног састанка међувладине комисије у Бриселу и да није отворено посљедње преговарачко поглавље. Како то коментаришете? 
  
Министар Дармановић: Поглавље 8 – Конкуренција, посљедње неотворено поглавље, једно је од најкомплекснијих јер обухвата врло сложену материју. Немамо проблем уколико државе чланице захтјевају више времена да детаљно размотре ово питање. Црна Гора је у претходном периоду испунила сва почетна мјерила и постигла интерну спремност за отварање поглавља 8, па смо увјерени да ће процес отварања поглавља бити комплетиран у најскоријој будућности. Уосталом, добили смо 22 тзв.зелена свијетла у прелиминарном процесу и вјерујемо да преосталих шест неће изостати током текућег семестра. 

Побједа: Како извјесни застој у процесу проширења и посљедње поруке европских званичника, попут ове Макронове, могу утицати на власти, али и грађане, држава Западног Балкана? Зар управо то не указује да улазак у ЕУ не зависи искључиво од њих и реформи које спроведу?

Министар Дармановић: У техничком смислу, застој у процесу проширења не постоји. Земље које преговарају за чланство то и даље чине, уз спровођење реформи и прилагођавање европском правном поретку.У стварности, стоје оне чињенице о томе како ствари изгледају у 2019.години кад је проширење у питању. Одувијек је било јасно да реформски процеси у земљама кандидатима представљају саму суштину европских интеграција, јер за крајњи циљ имају достизање европских стандарда у свим сегментима важним за једно друштво које тежи чланству у високом клубу какав је ЕУ.Ипак, европске интеграције нијесу само и једино питање испуњавања критеријума. На крају крајева, долазимо до политичких одлука. О проширењу ЕУ не одлучују комисије експерата на основу чврстих научно постављених стандарда, него политичари - министри вањских послова, премијери, предсједници. А, тамо гдје одлучују лидери земаља, политичке процјене и мотиви доминирају и у томе нема ништа спорно.

Више пута сам говорио да је процес приступања Европској унији двосмјеран, односно да државе кандидати морају досљедно испуњавати своје обавезе и достизати високо постављене европске стандарде, али исто тако је важно да постоји јасно дефинисана перспектива политике проширења. Политику проширења морамо посматрати и из угла геополитике, посебно имајући у виду евидентан интерес за наш регион од стране других глобалних актера, од којих неки не дијеле вриједности савремених либералних демократија. У геополитици нема вакума, већ глобални актери попуњавају слободан и неодбрањен простор, у складу са својим националним интересима. Стога, вјерујемо да би и наши европски пријатељи и партнери требали да политику проширења посматрају и изове перспективе. 

Нпр. евентуални стварни застој у политици проширења директно би подривао про-европске владе у нашем региону.То би вјероватно подстакло снажење евроскептичних, етно-националистичких и популистичких снага, што, свакако, не бидоприносило стабилности и даљој демократизацији друштава Западног Балкана.Не треба сумњати да би такав развој догадјаја наши геополитички конкуренти у региону знали да искористе.

Побједа: Посљедњи Извјештај ЕК говори, између осталог, да је наша држава постигла „одређени напредак“, али да фале бољи резултати у владавини права, борби против организованог криминала и посебно корупције на високом нивоу. Како то коментаришете?

Министар Дармановић: Посљедњи извјештај Европске комисије, као и сваки претходни, пажљиво смо анализирали и користимо га као смјернице за даље унапређење реформског процеса. 

Црна Гора је у области владавине права направила искораке, заокружила свој законодавни и институционални оквир и почела да остварује конкретне резултате. Број поднијетих оптужних аката у борби против организиваног криминала и корупције је повећан, исто као и број наредби датих за спровођење истрага.Само у претходној години одузета је вишемилионска имовинска корист стечена криминалним активностима. Међутим, овдје се ради оврло комплексним феноменима, нарочито када се узме њихова регионална, европска и шира повезаност. Упркос томе, констатован је одређени напредак у погледу сарадње правосудних органа, док је посебно истакнуто унапређење сарадње полиције на међународном плану. У том контексту, континуирано остварујемо неопходне активности с циљем досљедног и правовременог представљања биланса остварених резултата у области владавине права Европској комисији и државама чланицама. 

Побједа: Да ли је избор Њемице Ван дер Лејен неки показатељ да ће у Европској комисији и, уопште у бриселској бирократији, превагнути снаге које се залажу за ,,већу Европу“? 
  
Министар Дармановић: Избор Урсуле фон дер Лејен, која би, уколико буде потврђена од стране Европског парламента, била прва жена на челу Европске комисије, интересантан је са више аспеката. Нпр., Њемачка би, први пут након 60 година и избора Валтера Халштајна, добила мјесто предсједника ЕК. Њено именовање је снажно подржао и предсједник Француске Емануел Макрон. Она је блиска сарадница њемачке канцеларке Ангеле Меркел, која је један од главних заговорника политике проширења на Западни Балкан. Подсјетићу да је управо Меркел иницирала Берлински процес са циљем подршке мирној и демократској будућности Западног Балкана, унапређења регионалне сарадње и повезивања и пружања подстицаја на путу ка ЕУ.

Када је ријеч о господји ван дер Лејен, неспорно је да је ријеч о врло агилној и енергичној особи, изразито европске и евро-атлантске оријентације, за коју вјерујемо да посједује храброст и одлучност да се ухвати у коштац са многобројним изазовима с којима се Унија данас суочава.

Очекујем се да ће нови састав Европске комисије наставити да се залаже за, како сте је назвали, „већу Европу“, као и да ће остати на линији политике проширења као поузданог гаранта стабилности на Западном Балкану. Уколико буде изабрана радујемо се сарадњи са Урсулом ван дер Лејен. Као предводник процеса европских интеграција у нашем региону, Црна Гора ће свакако блиско сарађивати са њом и њеним тимом.

Побједа: Како видите будућност ЕУ, да ли унутар Европе има државника са визијом европске перспективе, попут Ангеле Меркел?

Министар Дармановић: Свако вријеме доноси своје лидере. Њихова снага, дубина њихове визије и способност да се носе са изазовима свога времена нијесу увијек исти, нити једнаког квалитета. У овој нашој дигиталној ери изгледа као да пролази вријеме великих лидера, али то може бити и осјећај носталгије за “бољим временима”, који не мора увијек бити реалан. 

Што се ЕУ тиче, резултати недавно одржавних избора за Европски парламент, на којима су традиционално проевропске партије превагнуле и освојиле највећи број мандата, јасан су показатељ да визија уједињене Европе, утемељене на традиционалним вриједностима и даље има чврсту подршку грађана ЕУ. Ово је посебно важно, имајући у виду изазове - Брегзит и мигрантску кризу, који су дали вјетар у леђа евроскептицима и популистичким партијама, и привремено оснажили њихове позиције. 

Надам се да међу европским посланицима, челницима европских институција, али и држава чланица, неће у предстојећем периоду недостајати лидерства, како кад је у питању политика проширења на Западни Балкан, тако и велика глобална питања у којима данашња Европа мора да тражи своје мјесто и позицију између гиганата свјетске политике и економије.

Побједа: Колико политичка ситуација у Црној Гори – упорно бојкотовање дијалога и одгађање усвајања препорука ОЕБС-а, самим тиме и одгађање измјена изборног законодавства – утиче на перцепцију Црне Горе у Бриселу и уопште у међународној заједници? Што ако не буде договора на релацији власт-опозиција и у наредну, изборну годину се уђе без измјена изборног законодавства?

Министар Дармановић: Перцепција Црне Горе у Бриселу и на другим адресама код наших партнера и савезника је веома позитивна. Наравно, ни они, као ни ми, нијесу срећни због чињенице да изражене политичке подјеле и сукоби доводе до медјусобног неповјерења главних политичких снага у земљи и да то узрокује блокаду у раду на изборним реформама. Упркос томе, наши партнери су веома свјесни да владајућа коалиција улаже знатне напоре како би се изнашло заједничко рјешење за испуњавање препорука ОЕБС-а из области реформе изборног законодавства. Ово је јасно констатованоод стране генералног секретара ОЕБС-а Томаса Гремингера приликом његове посјете Црној Гори у априлу ове године.

Такође, оно што апсолутно знам из контаката и интензивне комуникације са међународним партнерима, идеја о томе да се о власти у земљи не одлучује на изборима, него на неки други начин је апсолутно неприхватљива, док је бојкот избора врло непопуларан како у Бриселу, тако и у земљама чланицама.

У овом моменту је тешко прогнозирати исход дијалога на релацији власт-опозиција, премда постоје одређени помаци у његовом успостављању. Један дио опозиционих партија и независних посланика показали су спремност да са владајућом коалицијом раде на унапрјеђењу изборног законодавства у сусрет изборима 2020. У заједничком интересу је да се ситуација што скорије ријеши и створи погодно тле за одржавање наредних избора.

Са становишта Устава ситуација је јасна. Не може бити одлагања избора, нити продужења мандата парламента и владе преко октобра 2020г. Продужење владавине након овога рока би било нелегално и избори се до тада морају одржати, без обзира ко ће или неће на њима учествовати. С друге стране, евентуални бојкот од стране опозиције отворио би питање легитимности избора, па би вјероватно брзо услиједили неки нови, пријевремени избори. Овакав зачарани круг није ни у чијем интересу, или барем не у интересу одговорних политичких актера, а прије или касније, грађани препознају ко тежи решењима, а ко подрива нормални политички процес и сходно томе награђују или кажњавају своје представнике. 

Побједа: Какви су сада односи Црне Горе и Србије, након доста оштрих и непримјерених порука српских званичника упућених црногорским државницима због усвајања предлога закона о слободи вјероисповијести? Што можемо очекивати након усвајања закона с обзиром на поруке из СПЦ да ће „још одлучније бранити светиње“ и представника власти у Београду који и даље кажу да то ,,неће толерисати“?

Министар Дармановић: Регионална сарадња и добросусједски односи, јачање повјерења и снажење процеса повезивања у Региону је, поред чланства у НАТО и ЕУ, један од приоритета наше спољне политике. У том смислу, веома смо посвећени квалитету свеукупних билатералних односа са Републиком Србијом, као и сарадњи у процесу европских интеграција. Разумљиво, при томе обије земље имају и своје интересе.

Црна Гора је отворено друштво, грађанска, слободна и секуларна држава, у којој мултиетичност и мултирелигозност представљају богатство, а не оптерећење.Овакви односи захтијевају и свој законски израз. Један од таквих закона је и онај о слободи вјероисповијести и увјерења и правном положају вјерских заједница. Његово доношење је у искључивој надлежности Црне Горе.Влада је припремила нацрт Закона консултујући представнике свих вјерских заједница у Црној Гори. Текст Закона упућен је на мишљење провјереном и компетентном партнеру Црне Горе - Венецијанској комисији која је, од референдума о независности, преко Устава из 2007. па до данашњег дана, пружала немјерљиву помоћ нашој земљи у доношењу готово свих кључних системских закона. Венецијанска комисија дала је веома позитивно мишљење о Нацрту закона о слободи вјероисповијести, констатујући да је предложени законски текст у складу са највишим међународним стандардима из ове област и да „доноси значајне позитивне промјене постојећег застарјелог законодавства“.

Венецијанска комисија је подржала и кључно опредјељење Владе да овим законом сваком грађанину Црне Горе буде гарантована слобода да, по сопственој савјести, буде вјерник било које вјероисповијести или да то уопште не буде, афирмишући при томе право државе да заштити имовину и културно благо које припада свим грађанима и да обезбиједи да закони Црне Горе једнако важе за све, на читавој територији наше државе. 

Јасно је да Закон није усмјерен ни против једне вјерске заједнице, без обзира да ли јој је сједиште у Црној Гори или ван ње, већ има за циљ да нормативно-правно регулише питање слободе вјероисповијести у нашој држави. Чини ми се да, након првих драматичних реакција, и СПЦ у Црној Гори полако схвата да неће бити никаквог безакоња и отимања имовине и да о свему треба расправљати аргументима. Уосталом, Венецијанска комисија никада не би дала позитивно мишљење о неком закону који би био у супротности са европским стандардима.

Изјаве неких министара у Влади Републике Србије овим поводом биле су скандалозне и никако нијесу на линији добросусједских односа и укупне сарадње наше двије земље. Слично се може оцијенити и непримјерена, интензивна негативна кампања која се, неоправдано и без аргумената, у Србији води поводом поменутог Предлога закона. Реакције Владе Црне Горе, у односу на овакве поруке биле су умјерене и на трагу наше посвећености добросусједским односима и регионалној стабилности. Трудимо се да отворена питања са свим сусједима рјешавамо отвореним и континуираним политичким дијалогом 

Побједа: Како сада оцјењујете односе Подгорице и Москве, с обзиром на то да, након пресуде на суђењу за покуашај тероризма 2016. године нијесу услиједиле неке јаче реакције званичне Русије? Да ли се може рећи да има назнака ,,отопљавања односа“ или...

Министар Дармановић: Могло би се рећи да је заустављен тренд погоршавања наших односа који је кулминирао у вријеме покушаја државног преврата 2016. године и током 2017г. у периоду нашег формалног уласка у НАТО. Постоје и одређени симболични знаци њиховог поправљања током претходне године. Позитиван сигнал у односима представља добра сарадња у областима туризма, авиосаобраћаја, размјена студената, али и неки облици сарадње у домену образовања и културе. 

Разумије се, Црна Гора слиједи политику НАТО и ЕУ у односима са званичном Москвом, поготово када је ријеч о глобалним безбједносним питањима, али то чине и друге земље чланице или кандидати из еуро-атлантске заједнице, и не видимо да би то требало да буде препрека за унапређење односа.