Мања слова Већа слова РСС
МФА.ГОВ.МЕ маил
Дипломариус
Евиденција исељеника

МВП

МАРРИ
ЦЕИ

МВПЕИ

ПДВ и Царина

>

Интервју министра вањских послова проф. др Срђана Дармановића за дневни лист “Побједа”

Интервју министра вањских послова проф. др Срђана Дармановића за дневни лист “Побједа”
Датум објаве: 10.09.2018 14:33 | Аутор: МВП

Испис Штампај страницу


Размјена територија је двосјекли мач

Односи између Црне Горе и Србије заиста јесу добри, па вјероватно и најбољи од времена кад су двије државе постале независне. Међутим, спољно-политичке изјаве се у нашем региону често дају за потребе домаћих политичких прилика, па им не треба увијек придавати капитални значај каже Дармановић.

Прихватањем реалности да је Црна Гора изабрала своју спољно-политичку оријентацију, попут више других земаља са којима Русија иначе доста добро сарађује, стварају се претпоставке за враћање наших билатералних односа у нормалније токове. Наравно, многе разлике ће остати, а првенствено она да је Русија велика сила која доживљава НАТО као конкурента, а често и противника, а Црна Гора је чланица овога савеза и вјерна је својим међународним обавезама каже у интервјуу Побједи министар вањских послова проф. др Срђан Дармановић. Истиче да је врло важно и какву ће политику Русија водити према нашем региону јер Црној Гори одговара само онај приступ који доприноси регионалном миру, стабилности и безбједности.

ПОБЈЕДА:
Запаљива реторика опет влада регионом. Како коментаришете прилично конфузну политику коју Србија води према Црној Гори? Са највиших адреса стижу поруке да су то најбољи односи у посљедње четири године, а упоредо са тим министри вањских послова и одбране иду толико далеко да говоре о прогону над Србима у Црној Гори?

ДАРМАНОВИЋ: Односи између Црне Горе и Србије заиста јесу добри, па вјероватно и најбољи од времена кад су двије државе постале независне. Релације са Србијом у свим питањима која нас повезују одувијек је, са наше стране, карактерисао отворен приступ и жеља да односи двије земље константно напредују. Додатан импулс овим односима даје нам заједнички европски циљ и настојање да допринесемо стабилности и сигурности у региону.Политика, међутим, није равна линија, нити увијек рационална дјелатност, па је не ријетко обиљежена вербалним и другим инцидентима. Ови о којима сте ме питали имају различите узроке. У случају СПЦ и њихових великодостојника ради се о континуитету негирања црногорске државе и нације и једној темељној антизападњачкој оријентацији, а Црна Гора је данас већ институционално дио западног свијета (НАТО) и још више ће то бити у блиској будућности (ЕУ). Али, иако има јак друштвени утицај, црква, барем формално, не изражава званичне државне ставове. Другачији је случај кад изјаве и напади долазе од чланова владе. Ту увијек морате да анализирате да ли се ради о правцу који води погоршању односа и бити спремни да се адекватно поставите. Међутим, спољно-политичке изјаве се у нашем региону често дају за потребе домаћих политичких прилика, па им не треба увијек придавати капитални значај.

ПОБЈЕДА: Црна Гора је против мијењања граница на Балкану, што је наш премијер потврдио и сагласио се са њемачком канцеларком Ангелом Меркел приликом посјете Берлину. Ипак, из САД-а и Уније стижу поруке да ће подржати договор Београда и Приштине који, према појединим најавама из Србије, може укључивати и промјене граница. Како гледате на овај нови развој догађаја у односима наших сусједа?

ДАРМАНОВИЋ: Црна Гора се увијек са посебним сензибилитетом односила и према Србији и према Косову, уважавајући специфичност и осјетљивост њихових међусобних односа, а још више наше темељно опредјељење за политику добросусједства са свима и јачања сарадње, изградњи стабилности и напретка у цијелом региону. У том духу од почетка посматрамо и подржавамо дијалог Београда и Приштине. Ово стога што није ни у чијем интересу у региону претварање српскокосовских преговора у један замрзнути политички конфликт без могућности постизања обострано прихватљивог рјешења. Зато са разумијевањем гледамо на све напоре преговарачких страна.Имамо, међутим, заједно са већином земаља у региону, и право на извјесна питања и забринутости. Свјесни смо да је ово прије свега билатерални проблем и двије стране могу да се договоре како хоће. Ако је, при томе, задовољство обострано, тим боље. Али, иако билатералне природе, ово питање индиректно може имати утицај на све земље у окружењу. Евентуално рјешење које би се заснивало на размјени територија је "двосјекли мач. Могло би да има благотворно дејство по односе у региону уколико остане само издвојени билатерални случај, али би, исто тако, могло да произведе погубне ефекте ако отвори Пандорину кутију разних територијалних ,,неправди, незадовољених аспирација и националних или националистичких фрустрација како из даље, тако и ближе историје. Код нас на Балкану, да парафразирамо Винстона Черчила, обично производимо више историје и политике него што можемо да прогутамо, па је оправдана бојазан да тако можда не буде и у овом случају. Наши европски и атлантски пријатељи и савезници о томе имају убједљиво искуство из 1990-их и вјерујемо да ће га имати на уму.

ПОБЈЕДА: Премијер Бугарске Бојко Борисов је, током посјете Црној Гори, рекао да сматра важним убрзати процес интеграција у раздобљу прије европских избора јер ће тада "посљедња ствар на коју ће мислити бити Западни Балкан. Како напредујемо на том путу и да ли је Унија једнако посвећена интеграцијама као Црна Гора, да ли је то двосмјерни процес?

ДАРМАНОВИЋ: Процес европске интеграције је одувијек био двосмјеран. Земља која жели да постане дио клуба (ЕУ) мора постепено да прилагођава свој политички, пр авни и економски систем и укупно друштво европским стандардима и да постаје дио европског правног насљеђа (Аqуис Цоммунитаире), а ЕУ треба тај напредак да оцјењује и да у неком моменту одлучи о проширењу. Одлука се углавном базира на спремности кандидата, али никада није лишена политичке димензије. Када би она била само резултат објективних мјерила, а не и политичке воље, политичких опредјељења и политичких одлука, не бисмо говорили о "замору од проширења", ,,повољним или "неповољним" моментима за проширење, ,,подржаваоцима и "скептицима" проширења, ,,еуроентузијастима И ,,еуроскептицима итд.Европска унија је, свакако, имала "повољније моменте за проширење, од овог данашњег. Брегзит је отворио многа питања унутрашњих односа у ЕУ; разматрају се разни модели организације Уније од којих неки дијеле државе на оне ,,првога и ,,другога реда што је само по себи спорно; мигрантска криза је створила не само реалне проблеме за европска друштва и државе, него је у више европских земаља пробудила скривене, али очито снажне ресурсе национализма, социјалног ексклузивизма, па и расизма за које се сматрало да су их успјешна западно-европска друштва готово искоријенила; као резултат овога у успону су десне популистичке партије (неке од њих се опасно крећу чак ивицом неофашизма) које су отворено анти-ЕУ; ЕУ, иако тржиште од 500 милиона људи и номинално најјача економска сила данашњег свијета, суочава се са моћним конкурентима и геополитичким ,,играчима са Истока, док истовремено постоје проблеми у традиционалном трансатлантском економском партнерству; на сцени је опадајући тренд учешћа бирача на европским изборима, чиме се отворено спори демократски легитимитет институција ЕУ, итд. Суоченој са оваквим изазовима ЕУ и главним земљама чланицама се не може много замјерити ако примијетимо да политика проширења није или није увијек њихов најважнији приоритет. Па, ипак, упркос свему овоме, Европска комисија је у фебруару ове године јасно одредила смјернице политике проширења на Западни Балкан, утврђујући чак и могући временски оквир до 2025. године са јасном референцом на Црну Гору и Србију. Недавно су утврђене и временске координате за отварање преговора са Албанијом и Македонијом, док се сличне могућности назиру и за БиХ. Додатно, Берлински процес као развојна агенда и једна од карика у политици проширења је активан, што су потврдиле и конференције у Трсту прошле и Лондону ове године. Све ово говори да је ЕУ сасвим свјесна да без проширења на Западни Балкан Европа неће бити ,,wхоле, фрее анд ат пиеце. Исто тако, ЕУ све више увиђа да на Западном Балкану има озбиљне конкуренте који врло активно раде на проширењу свога економског и политичког утицаја, а са собом не доносе оне вриједности (демократија, људска права, владавина права, отворено друштво и економија... ) које су заштитни знак евро-атлантске породице. Свијест о постојању озбиљне конкуренције, медутим, није довољна ако је не прати промишљена и одлучна политика. Не мали број земаља у ЕУ је, због тога, заговорник брже и агресивније политике проширења. Неке друге су опрезније у приступу, али политику проширења као такву нико не спори.Што се нас тиче, Црна Гора стабилно држи свој проевропски курс и јасно стоји на мјесту предводника у европским интеграцијама у региону. Након чланства у НАТО, довршетак процеса учлањења у ЕУ је национални циљ број један. Он стоји на врху владине политике и подржан је од већег дијела опозиције и скоро комплетног цивилног друштва.

ПОБЈЕДА: Постоје ли искрени заговорници проширења у Европској унији, стиче се утисак да поред честих састанака регионалних лидера са европским званичницима проширење остаје на маргинама европске политике. Да ли сте сагласни?

ДАРМАНОВИЋ: Нема ,,искрених и ,,неискрених заговорника проширења. Као што сам већ казао, међу земљама чланицама постоје разлике о динамици и начинима проширења, али је политика проширења једна од најуспјешнијих политика ЕУ од њеног настанка и она никада није суштински доведена у питање. Нпр. у програмима шестомјесечних предсједавања земаља чланица проширење на Западни Балкан је увијек било или јесте високо међу приоритетима. Тако је било са претходним бугарским, па сада са актуелним аустријским предсједавањем, а тако ће, увјерен сам, бити и у наредним циклусима када ће предсједавати Румунија, Финска, Хрватска и Њемачка.

ПОБЈЕДА: Русији Балкан остаје подручје од стратешког значаја. Мислите ли да су догађаји уочи изборне ноћи 2016. прошлост и да таквих активности више неће бити. Можемо ли, послије свега, градити са Москвом искрене односе на обострану корист?

ДАРМАНОВИЋ: Црна Гора је већ више од годину дана пуноправна чланица НАТО.
Ни интензивна анти-НАТО кампања, ни напад на парламент из 2015, ни догађаји из октобра 2016. године, нијесу успјели да је зауставе у испуњавању кључних спољнополитичких циљева постављених обновом независности. Вјерујем да је ова реалност схваћена и прихваћена и не очекујем понављање нечега сличног покушају државног преврата из 2016. године. Прихватањем реалности да је Црна Гора изабрала своју спољно-политичку оријентацију, попут више других земаља са којима Русија иначе доста добро сарађује, стварају се претпоставке за враћање наших билатералних односа у нормалније токове. Наравно, многе разлике ће остати, а првенствено она да је Русија велика сила која доживљава НАТО као конкурента, а често и противника, а Црна Гора је чланица овога савеза и вјерна је својим међународним обавезама. Осим тога, врло је важно и какву ће политику Русија водити према нашем региону јер Црној Гори одговара само онај приступ који доприноси регионалном миру, стабилности и безбједности.

ЕУ је преозбиљан пројекат да би се распао

ПОБЈЕДА: Како видите будуцност Европске уније? Хоце ли нас до оног фамозног рока 2025. доцекати снажнија и уједињенија или цемо гледати још један распад?

ДАРМАНОВИЋ: Европска унија је преозбиљан пројекат да би се распала. Без ЕУ, појединацне европске земље постаце слабо конкурентне међу вец постојецим или нарастајуцимгигантима глобализованог свјетског тржишта. Такође це врло мало знацити у међународним односима једног свијета који је све мање, ако је више уопште евро-центрицан. ЕУ је данас гарант конкурентности и утицаја Европе у свјетским пословима и само крајње неодговорна или ирационална политика би то могла одбацити. Могуце да це десно-популистицки талас у Европи трајати још неко вријеме, али он нема шта да понуди и европски бираци це му прије или касније окренути леђа.

Сагласићемо се са Хрватском око брода Јадран

ПОБЈЕДА: Црна Гора води избалансирану регионалну политику. Немамо отворених питања са сусједима, али Хрватска свако мало тражи брод ,,Јадран. Какву му судбину предвиђате, остаје ли у Тивту?

ДАРМАНОВИЋ:
Црна Гора је веома посвећена односима са својим сусједима. Због таквог приступа је препозната као поуздан партнер и фактор стабилности, те снажан заговорник европске будућности, како сваке од земаља, тако и региона у цјелини. На такав начин приступамо и питањима око којих постоје различита виђења, укључујући и школски брод "Јадран. Ово јесте једна од тема билатералних контаката са Хрватском, али није никада негативно утицала на наше веома пријатељске и добросусједске односе.

,,Јадран је дио насљеђа југословенске имовине и припао је Црној Гори на основу правила да имовина бивше савезне државе остаје у власништву онога на чијој се територији затекла у моменту распада Југославије. Ако бисмо од тога принципа одустали, ретроактивно би се отворила многа имовинска питања за која се сматра да су, управо на основу поменутог принципа, ријешена. Вјерујем да ћемо се са Хрватском око овога питања сагласити на начин који неће оптерећивати наше односе и да ће ,,Јадран наставити да служи својој едукативној и промотивној сврси као и до сада.