Мања слова Већа слова РСС
МФА.ГОВ.МЕ маил
Дипломариус
Евиденција исељеника

МВП

МАРРИ
ЦЕИ

МВПЕИ

ПДВ и Царина

>

Имамо реалну шансу да добијемо позив за НАТО до краја 2015.

Имамо реалну шансу да добијемо позив за НАТО до краја 2015.
Датум објаве: 15.09.2014 12:18 | Аутор: МВПЕИ

Испис Штампај страницу


МВПЕИПОБЈЕДА: На недавно одржаном НАТО Самиту у Велсу чланице Алијансе су потврдиле да ће наставити интензивирани дијалог са Црном Гором како би до краја 2015. године процијениле да ли је Црна Гора спремна да добије позив. Ово је веома позитивна порука за Црну Гору, како је Ви коментаришете?

- Одлука о Црној Гори, узимајући у обзир постојеће околности, веома је позитивна за нас. Морамо да имамо неколико ствари у виду када сагледавамо тренутак у којем је она донешена. Прва је, да и Алијанса, као и сви ми, живи у једном другачијем безбједносном окружењу у односу на оно када се НАТО и ЕУ ширила. Та драматична промјена не само у Европи, већ и на Медитерану и на Блиском истоку, догађа се посљедњих мјесеци и утиче да приоритети на самиту буду другачији од оних планираних и да чланице Алијансе највећи дио времена у Велсу проведу разматрајући како на најефикаснији начин одговорити на ове изазове. Због тога је „политика отворених врата“ остала некако у сјенци ових питања. Истовремено, чланице су и раније најавиле да неће позвати ниједног од аспираната. Упркос свим отежавајућим околностима Црна Гора је добила јасну поруку охрабрења, признање за остварене резултате и прилику да се о нашем позиву одлучује мимо самита, у релативно кратком временском року након Велса.

ПОБЈЕДА: Црна Гора ће, уколико буде позвана мимо самита представљати преседан у политици проширења. Да ли то значи да смо до сада квалитетно одрадили реформе које се од нас траже? Да ли је то признање?

- Управо тако. Овим је донијета одлука која представља својеврстан преседан када је у питању начин пријема. По први пут једна држава има прилику да буде позвана у чланство између два самита. Значи, Црна Гора за позив неће морати да чека самит у Варшави. Шефови држава чланица су своје право одлучивања пренијели на министре иностраних послова тако што су их овластили да на редовном министарском састанку одлуче о позиву Црној Гори. У овој одлуци није садржан само симболични значај, већ је Црна Гора добила свој индивидуални програм, скројен само за њу, и јасан временски оквир у којем треба да се донесе одлука. Државе чланице су се обавезале да о томе одлуче до краја идуће године. Све ово нам указује да је НАТО препознао напредак Црне Горе и да је у постојећим околностима Алијанса пружила највише што је могла. То је конкретан и недвосмислен доказ да смо признати као најозбиљнији аспирант за чланство.

ПОБЈЕДА: Шта конкретно значи интензивирани дијалог?

- Интензиварни и фокусирани дијалог је механизам који се по први пут примјењује до сада и креиран је искључиво за Црну Гору. Тај механизам ће се спроводити током предстојећег циклуса Акционог плана за чланство. Може се рећи да је наш процес приступања НАТО-у сада унапријеђен и подигнут на квалитетно другачији – виши ниво. Овај процес подразумијева интензивирану политичку и другу комуникацију између Црне Горе и Алијансе. Он предвиђа већи број састанака на највишем нивоу, већи број посјета црногорских званичника, као и НАТО званичника Црној Гори и интензивирање разговора у областима од велике важности за обије стране. ЦГ ће наставити да спродводи реформе у свим областима, али ће најважније бити реформе у области владавине права, што свакако ми већ спроводимо у преговорма са Европском унијиом, као и реформе у сектору безбједности, које су се и до сада спроводиле. Такође је видљиво из коминукеа да су чланице препознале и похвалиле напредак Црне Горе у јачању подршке јавности за чланство у НАТО, тако да ће и ова област бити праћена.

Ако овај фокусирани дијалог преведемо на конкретни језик значи да ће чланице наредних петнаест мјесеци с посебном пажњом сарађивати са нама и пратити активности Црне Горе. Ми ћемо, као што сам већ рекао, добити нови, издвојени статус у односу на друге аспиранте. Уколико резултати буду задовољавајући и идуће године на јесен извјештај о напретку буде позитиван, на министарском састанку ће бити донешена одлука да се ЦГ позове у НАТО.

ПОБЈЕДА: Какве су Ваше процјене, да ли је реално да добијемо позив крајем 2015. и да на наредном самиту у Варшави учествујемо као чланица?

- Мислим да је овог пута лопта у нашем дворишту и имамо реалну шансу да у предвиђеном року добијемо позив. Имамо јасан временски оквир, као и обавезу НАТО-а да са нама преговара и о нама одлучи у датом моменту. Сада имамо механизам кроз који идемо, постоји јасан циљ и оквир који не може да се мијења. Имамо детаљан план који се управо разрађује и који ће конкретизовати наведену идеју о појачаној сарадњи са НАТО-ом. Мислим да ће Црна Гора искористити ову шансу, јер у постојећим околностима ми бољу шансу не можемо да добијемо. Што је најважније, једино смо је ми добили од свих аспираната и сада све зависи од нас. Ако добијемо позив крајем 2015, улазимо у фазу техничке процедуре приступања која иде у два корака. Први корак је потиписивање протокола о приступању и ми тим чином постајемо де фацто чланица. Након потписивања протокола приступа се процесу ратификације, што захтијева неко вријеме. На крају се на самиту формалним пријемом завршава ова процедура.

Овдје још једном морам истаћи да смо свјесни да је овај процес могућ једино ако и даље наставимо са активностима као и до сада и ако испунимо потребне критеријуме. Свјесни смо да то није „немогућа мисија“ и да ћемо у чланицама имати велике савезнике са којима ћемо блиско сарађивати.

ПОБЈЕДА: Аналитичари оцјењују да је ово био историјски самит, хоће ли НАТО доказати да је спреман да се избори са ситуацијом у Украјини и новим безбједносним пријетњама у свијету?

- Очигледно да су нове околности утицале да НАТО промијени смјер своје пажње. Све до фебруара ове године, на примјер, планирано је да главна тема буде завршетак ИСАФ Мисије у Авганистану, највеће, најдуже и најкомплексније НАТО мисије до сада. Нови безбједносни изазови у Европи су утицали да НАТО донесе неке конкретне одлуке са циљем да постане снажнији, бржи и ефикаснији. Донешено је низ конкретних одлука, прије свега, ту је одлука да чланице морају да појачају своје финансијско издвајање за одбрану, а то се прије свега односи на европске земље, које су због неких других околности посљедњих година смањивали ове трошкове. Осим тога, донешена је одлука о формирању јединице за брзо дејство и низ других којима се стварају полуге за јачање одбрамбених капацитета чланица.

То је свакако био историјски самит, који је донио и одређену ревизију стратегије о безбједносним пријетњама. Он је поново ставио санажан акценат на конвенционалне пријетње, што се сматрало скоро превазиђеним. Оно што је на Лисабонском самиту скоро било напуштено, сада је у Велсу враћено. О свим овим промјенама и ми морамо да размишљамо и сагледавамо их у свим њиховим доменима јер ћемо убрзо постати чланица.