Мања слова Већа слова РСС
МФА.ГОВ.МЕ маил
Дипломариус
Евиденција исељеника

МВП

МАРРИ
ЦЕИ

МВПЕИ

ПДВ и Царина

>

Интервју потпредсједника Владе и министра вањских послова и европских интеграција Игора Лукшића за Индепендент Балкан Неwс Агенцy

Интервју потпредсједника Владе и министра вањских послова и европских интеграција Игора Лукшића за Индепендент Балкан Неwс Агенцy
Датум објаве: 10.07.2014 10:04 | Аутор: МВПЕИ

Испис Штампај страницу


1. Црна Гора је једна од земаља која има најбоље односе за државама региона. Како тренутно видите међусобне односе земаља Западног Балкана и у чему препознајете највеће изазове у наредном периоду?

Јасна оријентација наше спољне политике је да његује и унапређује односе са сусједима. Сматрам да су добросусједски односи есенцијални елемент процеса стабилизације и придруживања Западног Балкана. Истовремено, радити на плану регионалне сарадње никада није завршен посао. Изазови нашег региона су и даље комплексни. Зато, иако постоји велики број регионалних иницијатива у којима земље региона сарађују, али цијенимо да треба охрабривати њихово стално унапређивање како би изазови који су пред нама били лакше савладавани, а остваривање чланства у ЕУ убрзало.

Треба се фокусирати на питања од заједничког интереса као што су борба против корупције и организованог криминала, унапређење инфраструктурне повезаности региона и трговинске сарадње између држава, кроз пројектно орјентисану сарадњу која ће водити елиминисању бизнис баријера, али и приближити наше грађане. Такав приступ би дао и виши степен легитимитета захтјевима наших држава када је у питању ЕУ и њихова подршка процесима интеграције, јер засигурно у врху стратешких приоритета сваке од земаља јесте чланство у ЕУ. Тај циљ нас додатно повезује и обавезује на сарадњу, коју остварење циља може само учврстити и учинити продуктивнијом, по узору на већ опробане моделе, попут Вишеградске групе. Веома ме радује да су наше идеје и досадашња сарадња на различитим пољима препознате као конструктивне у региону и ЕУ и да нам се кроз интеграционе процесе отварају нове могућности јачања међусобних односа. Знања и најбоље праксе у области европске и евроатлантске интеграције држава чланица били су изузетно вриједни и подстицајни за наш напредак у тим процесима, па стога улажемо напоре да, као лидер у овим процесима, пренесемо своја искустава државама из окружења. То је још једна важна димензија сарадње са најближим окружењем. #

2. Ви сте лично покренули иницијативу о формирању "Западнобалканске шесторке", за шта сте добили и подршку Брисела. Докле се стигло са том иницијативом и која су очекивања од ње?

Прије свега, треба имати на уму да је иницијатива о формирању "Западнобалканске шесторке“ крајње практична идеја која представља покушај да се дође до бољег механизма координације држава региона када је у питању међусобна сарадња. Вјерујем да је то настојање препознато од стране међународне заједнице, због чега је ова иницијатива наишла на подршку Брисела. Земље овог региона имају бројне заједничке циљеве и интересе које ће лакше остваривати уколико буду блиско сарађивале и заједнички радиле на превазилажењу изазова у процесу изградње стабилних демократских друштава утемељених на европским вриједностима, каквим сви тежимо. Европска комисија је и у Извјештају о напретку похвалила инцијативу Западнобалканска шесторка, а од настанка ове идеје упознати са њеним развојем и динамиком, како Комисија, тако и Комесар за проширење.

Међутим, за нас је увијек важнија била суштина од форме. Потребно је препознати потребу и пронаћи најбољу могућу формулу, прихватљиву свима. Дакле, како на примјер најбоље искористити намјеру да се кроз ојачане ИПА облике унаприједи инфраструктура у региону, што је једна од порука недавне Солунске конференције исказана у намјери да се користи чак до милијарду еура за инфраструктуру у шест земаља корисница ИПА фондова на западном Балкану у програмском периоду 2014-2020, у циљу генерисања инвестиција вриједних 10 милијарди. Ово у потпуности кореспондира са нашим концептом да својом пројектном орјентацијом државе региона треба да допринесу дугорочном економском развоју која се огледа у реализацији стратегије СЕЕ 2020. Из тог разлога, вјерујем да је најбољи оквир који можемо користити процес Стабилизације и асоцијације који је кормило прикључења нашег региона ЕУ.

3. Црна Гора отворила је процес преговора са Бриселом у неколико поглавља. Како сте задовољни досадашњом динамиком и каква су очекивања Владе у 2014. години на том пољу?

29. јуна смо обиљежили другу годишњицу отварања приступних преговора. Резултати које смо постигли заиста јесу разлог за задовољство, али и подстрек да истом динамиком наставимо даље. Веома смо успјешно заокружили први двогодишњи период, отварањем укупно дванаест поглавља укључујући и најзахтјевнија 23 и 24. Од дванаест отворених, привремено смо затворили два и то 25. Наука и истраживање и 26. Култура и образовање. Овакав резултат потврђује да је у претходном периоду уложено много труда, али и обавезује да истом динамиком наставимо даље.

Од званичног почетка преговора, 29. јуна 2012. до сада, напорно смо радили и захваљујући том раду крупним корацима прелазимо етапе нашег европског пута. Започели смо процес свеобухватних друштвених, политичких и економских реформи и у мјесецима и годинама пред нама планирамо да те процесе доведемо до краја, са циљем да нашим грађанима обезбиједимо бољи квалитет живота кроз нове прилике и шансе да личним ангажманом и сами допринесу остварењу тог циља. Процес европске интеграције је процес свих нас и то је оквир у којем ће Влада Црне Горе наставити да даље развија европску визију.

До краја 2014. године нас чека нас још доста посла и веома је важно да будемо фокусирани на квалитет реализованих активности, дубокосежно испуњавање свих обавеза у отвореним поглављима и темељну припрему за отварање нових, свјесни да динамика процеса приступања зависи управо од резултата које постижемо.

Настављамо са спровођењем усвојених акционих планова и стратегија, а планирамо задржати и темпо отварања преговарачких поглавља. У том правцу, очекује нас наставак рада на испуњавању услова за отварање нових, посебно оних за која нијесмо добили мјерила за отварање, односно тамо гдје је Црна Гора већ постигла висок ниво усклађености с правном тековином ЕУ. А у периоду испред нас настојаћемо да кроз различите активности интензивирамо комуникацију према свим циљним јавностима како бисмо додатно приближили европске стандарде и вриједности нашим грађанима. #

4. Очекивања јавности су била да ће на самиту у Велсу Црна Гора ипак добити позив, како тумачиите најновији развој догађја?

Без обзира на различите нивое очекивања и интерпретације у јавности, одлука министара чланица НАТО објективно гледано, веома је важна као сатисфакција за огромне напоре које је Црна Гора учинила на плану реализације обавеза из четири приоритетне политике у области НАТО интеграција и у овим геополитичким околностима велики успјех наше спољне политике. Ради се о континуитету прогреса, који се убрзава и примиче свом финалу. Одлуком министара вањских послова стварају се услови да Црна Гора буде чланица на наредном самиту, након Велса, што и јесте био наш основни циљ. Посљедње поруке су нови подстицај да идемо даље, јер смо у „посљедњој миљи“ како је недавно саопштио и генерални секретар Расмусен. Ту посљедњу миљу прећи ћемо заједно, и увјерен сам да на позив за чланство доћи 2015 године након спровођења преостале нове фазе интензивираних и фокусираних разговора. Потребно је потврдити одрживост спроведених реформи и схватити да, као и у случају прикључења ЕУ, сваки нови процес проширења постаје комплекснији и захтјевнији. #