Мања слова Већа слова РСС
МФА.ГОВ.МЕ маил
Дипломариус
Евиденција исељеника

МВП

МАРРИ
ЦЕИ

МВПЕИ

ПДВ и Царина

>

Интервју главног преговарача амбасадора Александра Андрије Пејовића за МИНУ

Интервју главног преговарача амбасадора Александра Андрије Пејовића за МИНУ
Датум објаве: 27.10.2013 13:35 | Аутор: МВПЕИ

Испис Штампај страницу


1. Званичници Европске уније више пута поновили су да мали административни капацитети Црне Горе могу представљати проблем у процесу преговора и приступању Унији. Како коментаришете такве оцјене?

Административни капацитет је један од основних услова за приступање Европској унији.

С проблемом недостака административних капацитета су се суочавале све државе у процесу приступања ЕУ. Чланство у ЕУ захтијева постојање изузетно комплексних и напредних способности јавних управа држава чланица. Због тога је, двије године након дефинисања Копенхагенских критеријума, у Мадриду 1995. године додат још један критеријум који се односи управо на институционалне и административне капацитете.

Да појасним, то није само захтјев из Брисела него и наша унутрашња потреба да изградимо јаке институције и професионалан кадар који ће бити у стању да се носи са захтјевима и изазовима процеса приступања, као и обавезама које ће услиједити након ступања у чланство.

Црна Гора је у досадашњим активностима показала да има квалитетне институције и много стручних и професионалних појединаца, како у државној управи, тако и у осталим структурама, Скупштини, правосуђу и цивилном сектору. Показали смо да смо у стању да одговоримо на сложене захтјеве ЕУ и да смо спремни за напреднију фазу интеграције.
Свакако, како процес буде одмицао појавиће се потреба за новим специфичним знањима и стручним профилима које у годинама које слиједе морамо изградити. 

Битно је нагласити да је успостављање ефикасне, одговорне и транспарентне јавне управе процес који се гради током читавог пута приступања ЕУ. Иако у том свеобухватном послу имамо сталну подршку ЕУ и држава чланица, треба да будемо свјесни да је то нешто што морамо одрадити сами и на томе ћемо свесрдно радити наредних година.


2. Да ли Владини званичници намјеравају да направе стратегију или план реорганизације који би, спровођењем, омогућио ефикаснију државну упаву, упркос малим капацитетима?

Подсјетићу да је Влада у марту 2011. усвојила Стратегију реформе јавне управе за период 2011-2016, с Оквирним акционим планом за њено спровођење.
У прве двије године њене примјене је реализован значајан број активности, прије свега у правцу структурног прилагођавања система државне управе најбољим европским стандардима, стабилизацији јавних финансија, унапређења службеничког система, подизања нивоа етике државних службеника и намјештеника и др.
Такође је усвојен низ реформских закона и подзаконских аката, а у јулу ове године је усвојен План унутрашње реорганизације јавног сектора којим се предвиђају даљи реформски кораци.

Европска комисија је у Извјештају за 2013. похвалила досадашње напоре у овој области. Истакнуто је да је усвајање плана за реорганизацију јавног сектора и ступање на снагу новог Закона о државним службеницима и намјештеницима позитиван корак напријед који је поставио темеље за развој професионалне и непристрасне државне управе. 

Влада планира да у наредном периоду, кроз реорганизацију јавног сектора, односно даље структурне и организационе реформе, допринесе повећању ефикасности јавне управе. Циљ нам је успоставити модеран и ефикасан апарат који ће на најбољи начин сервисирати потребе грађана Црне Горе, односно унаприједити ефикасност, продуктивност и побољшати квалитет услуга.

3. Да ли је, у том смислу, запошљавање нових људи у државној управи опција, или ће се реорганизацијом већ запослених покушати одговорити изазову у европској интеграцији?

Ово је свакако питање о којем се размишља и на чему се активно ради. Веома је важно креирати најоптималнија рјешења која ће направити баланс између постојећег стања и даљих потреба у оквиру процеса приступања и будућег чланства у ЕУ.
У том правцу бих поменуо да ћемо до краја године припремити један свеобухватан документ, Програм приступања ЕУ за период 2014- 2018, који ће омогућити јасније, брже и оперативније праћење, координацију и сагледавање стања активности свих учесника у преговарачком процесу.

Посебан дио документа ће третирати административни оквир кроз преглед свих планираних активности, потребу оснивања нових институција и тијела, реорганизацију структуре, запошљавање нових службеника, образовање, усавршавање и техничку подршку. На тај начин овај документ ће бити веома важан приликом одређивања приоритета за запошљавање и јачање административних капацитета у државној управи. Заједно с планом реорганизације јавног сектора он би требало да да одговоре о томе гдје тачно треба да ојачамо капацитете за обављање европских послова.

4. Министар Игор Лукшић најавио је данас да ће бити формирана специјална радна група за питање даље реформе јавне управе, што ће донијети додатни напредак у тој области. Да ли нам можете рећи детаље једне такве иницијативе, да ли се већ ради на томе и шта конкретно подразумијева?

Управо ових дана заједно с Генералном дирекцијом за проширење разматрамо опцију да на наредној сједници Одбора за стабилизацију и придруживање 5. децембра 2013. донесемо и одлуку о оснивању специјалне групе између Црне Горе и ЕУ која би се бавила питањима државне управе у оквиру Процеса стабилизације и придруживања. Кроз ово ново тијело би требало да управо заједнички с Европском комисијом стално надгледамо као напредује реформа јавног сектора, сагледамо искуства и донесемо одлуке о евентуалној финансијској и стручној подршци ЕУ и њезиних чланица.

5. Према ранијим оцјенама, ИПА фондови се не користе довољно у Црној Гори. Да ли сте сада задовољни стањем у тој области, је ли унапријеђена ситуација и да ли се новац из тих фондова може искористити за побољшање ефикасности државне управе у будућем периоду?

Мислим да нема мјеста спекулацијама овога типа.

Постоје врло јасни подаци који говоре о томе да Црна Гора готово и у потпуности користи фондове ЕУ. Рецимо, за фондове Ипе 2007. је уговорено 98,4%, а плаћено 97,1% средстава, у 2008. је уговорено 97,9%, а плаћено 91,4% средстава. У 2009. је уговорено 98,9%, а плаћено 90,3% , у 2010. је уговорено 94,28%, а плаћено 67,7% средстава, док подаци за 2011. говоре да је уговорено 40,2%, а плаћено 21,1% средстава.

Дакле, не постоји проблем недовољне искориштености, него постоје дуге процедуре које морају бити испоштоване јер се Ипа користи кроз период од више година.

Управо сад Канцеларија националног координатора за Ипу заједно с ЕК активно ради на успостављању стратегијског основа за планирање подршке у периоду 2014-2020. (тзв. ИПА ИИ). 

Кроз овај нови седмогодишњи период значајан дио средстава ћемо управо, усмјерити и на сектор јавне управе и подршку унапређењу ефикасности њеног рада.