Мања слова Већа слова РСС
МФА.ГОВ.МЕ маил
Дипломариус
Евиденција исељеника

МВП

МВПЕИ
МАРРИ
ЦЕИ

МВПЕИ

ПДВ и Царина

>

Интервју амбасадора Пејовића за Радио Јадран

Интервју амбасадора Пејовића за Радио Јадран
Датум објаве: 02.07.2013 14:15 | Аутор: МВПЕИ

Испис Штампај страницу


Преговарање у свих 35 поглавља је процес који може потрајати годинама. Оцјењено је више пута да ће за нас најтежа бити поглавља 23. и 24. Зашто?

- Преговарање је процес који траје више година, из више разлога. Садржај самог преговарања више није само пуко преношење правне тековине, него захтјева и имплементацију и провјеру те имплементације колико је једна земља кандидат успјешна у спровођењу свих пројеката и уопште примјени европског законодавства. У томе 23. и 24. поглавље, односно владавина права, заузима посебно мјесто. Оно је означено кроз нови приступ и оно само по себи значи да почињемо преговоре, њиме и завршавамо.

У наредних неколико година, колико будемо преговарали, мораћемо доказати да смо остварили такав ниво владавине права и стандарда у борби против корупције и организованог криминала, да једног момента када уђемо у ЕУ нико нема сумње да је Црна Гора заиста друштво владавине права. Због тога су и ова поглавља најтежа, јер на њих је усмјерено посебно свијетло и фокус и посебан интерес. Управо је Црна Гора тест. Ако ми будемо успјешни у томе, требало би да нас слиједе друге земље у проширењу.

Грађани још не схватају и не прихватају позитивно улазак ЦГ у ЕУ, мада одавно постоји политички консензус о томе. Примјер је управо Хрецег Нови, Ваш родни град. Можете ли Новљанима у најкраћем објаснити прво шта им доноси близина са ЕУ, а онда и само чланство? Које су то конкретно предности, а које могуће посљедице?

- Према свим испитивањима јавности посљедњих година имамо двије трећине становништва које је искрено позитивно и заиста даје пуну подршку чланству Црне Горе у ЕУ. У том дијелу већина становништва, а и све политичке партије су увјерене у то да је чланство Црне Горе у ЕУ, добра ствар. Поједине локалне средине имају различита гледања на то. Управо ће кроз процес преговарања грађани све више увиђати предности. Односно директне користи које ћемо добити тиме што ћемо се боље стандардизовати, увести нова правила, којима сви тежимо, јер ЕУ је најразвијенији дио планете. Предности нуди, не наравно само улазак Хрватске у ЕУ , него и све веће приблиижавање Црне Горе ономе што је прије свега заједничко тржиште ЕУ. Што будемо бољи и конкретнији у примјени стандарда наши произвођачи, наша економија и индустрија ће имати бољи приступ заједничком тржишту ЕУ. Такође што смо бољи у пружању услуга и што будемо више инсистирали на томе да се ускладимо са оним што су високи стандарди ЕУ тиме ће и наше угоститељство и туризам добити. У свакој од 35 преговарачких области постоји нешто што ће директно утицати на живот грађана.

А могуће посљедице?

- Могуће посљедице су, наравно, да у свему томе занемаримо одрживост, финансијску и фисклану и наравно одрживост система, који се можда пребрзо мијења и улази у реформе и не може одговорити ритму реформи. Морамо имати јасну визију и стратегију како и кад ћемо савладати сво градиво. Треба можда да гледамо примјер Хрватске како ће се понашати наредних мјесеци и година, да из њиховог примјера учимо све оно што не би требало направити као грешку и да гледамо позитивне примјере.

Колико ће Црну Гору коштати преговарачки процес и ко ће га финансијски и експертски највише помагати?

- Приступање кошта. Ради се о високим стандардима, ту су разна поглавља са разним трошковима. Рецимо поглавље заштите животне средине ће заиста много коштати. Кроз улагања у дио инфраструктуре који би требало да се доведе у ниво европског у мјери стотинама милиона еура. Имате и поглавље гдје улагање доноси вишеструке користи. Вјерујем да ћемо улагањем у пољопривреду умногоме побољшати производњу хране и омогућити да се бољом сертификацијом наши прозводи нађу, не само на нашем туристичком тржишту, него и на тржишту земаља ЕУ. Експерстску помоћ добијамо од разних земаља, највише од Европске комисије. При том треба напоменути да многе земље чланице, а посебно земље са којима смо раније дијелили исти животни простор, као што су Словенија и Хрватска, највише помажу. Земље које су нове чланице ЕУ, као што су Словачка и Мађарска су ту задужене такође и активне. Вјерујем да како процес буде одмицао да ћемо добијати и више помоћи.

Какав је даљи календар европских обавеза Црне Горе?

- До краја године планирамо да отворимо поглавља 23. и 24. На јесен ћемо предати преговарачку позицију и сачекати преговарачку позицију ЕУ, сазвати конференцију на којој бисмо отворили поглавља. Након тога планирамо отварање још пет или шест поглавља, највише из економске области. У 2014. години упоредо с отварањем нових поглавља радићемо и на отклањању препрека. Имамо и важан период, а то је програмирање нове предприступне помоћи ЕУ Црној Гори. Ради се о нових 200 милиона еура које ћемо добити у наредних 7 година. То је бесповратна помоћ и у наредним мјесецима, до средине наредне године мораћамео завршити стратешко планирање како распоредити та средства и како програмирати већ прве двије године.

Чешће сте у Европи, но у Кумбору, у породичном дому. Је ли та цијена превисока на путу до заједичког европског дома?

- Радимо на томе да нам Европа буде кућа, да се добро осјећамо и у Кумбору, у Бриселу, Франкфурту и у Порту...Наша намјера је да Црну Гору уведемо у заједнички животни простор, који ће док ми уђемо чинити преко 500 милиона Европљана. Трудим се да сам што више у Кумбору и надам се да ћу љето, које је предвиђено за одмор, провести што више времена у својој родној кући. Вјерујем да смо протекла два мјесеца ЕУ мало више приближили Новљанима. Организовали смо и прославу Дана Европе у Херцег Новом, главну прославу приближавања европских граница нашим. Вјерујм да ћемо у сарадњи са локалном управом, са НВО и с Делегацијом ЕУ радити више на томе да организујемо панеле, округле столове и пружимо могућности грађанима за размјену мишљења, да чујемо њихова очекивања, али и да дамо своје визије будућности.

Јавност у Херцег Новом је прилично скептична у погледу приступања Црне Горе ЕУ, па и није сасвим разумјела и одобрила прославу поводом уласка Хрватске у ЕУ, смтарајући да је то њихова, а не наша ствар. Како то коментаришете?

- Гледам на прославу као на изузетно позитивну ствар. Градоначелник Дубровника је био ту на граници, чули сте његове поруке, дакле од представника највише власти у Дубровнику. Што је оно што ја вјерујем? Хрватска се граничи од 1.јула с три земље кандидата: Србијом,БИХ и Црном Гором.Ми смо једини који смо организовали ову прославу. Тиме смо уствари показали да Црна Гора нема заиста никакав комплекс од хрватског приступања. Показали смо да смо најнапреднији у интеграцији, да немамо отворених питања ни проблема са тим што Хрвастка приступа ЕУ. Вјерујем да смо послали снажну позитивну поруку да ће нас наше приступање опет вратити у заједнички животни простор с Хрватима и да ћемо дијелити исте вриједности и исто тржиште. Нећемо након уласка имати ни границу. Идемо према томе да опет имамо суживот какав смо имали ранијих година. Можда неки мисле да је преурањено, али ја вјерујем да је ово добар показатељ и да можемо и хоћемо да сарађујемо.