Мања слова Већа слова РСС
МФА.ГОВ.МЕ маил
Дипломариус
Евиденција исељеника

МВП

МВПЕИ
МАРРИ
ЦЕИ

МВПЕИ

ПДВ и Царина

>

Интервју за Вечерње новости Амбасадор Александар Андрија Пејовић

Интервју за Вечерње новости Амбасадор Александар Андрија Пејовић
Датум објаве: 04.06.2013 16:32 | Аутор: МВПЕИ

Испис Штампај страницу


1. Година ће ускоро од отварања преговора Црне Горе са Европском унијом. Како оцјењујете тај период И шта очекујете од уласка у другу годину тог процеса?

Можемо рећи да нам је прва година преговора пружила изузетна искуства и дала нам за право да је оцијенимо изузетно успјешном. Формирали смо преговарачку структуру која броји 1300 људи. Од тог броја једна трећина су представници цивилног сектора чиме смо показали отворен и инклузиван приступ, демонстрирали спремност за дијалог и рјешавање најважнијих реформских подухвата.

У сарадњи с партнерима из Европске комисије и држава чланица реализовали смо све планиране активности из наше европске агенде. До краја јуна завршавамо скрининг за 33 преговарачка поглавља.

Динамичан, интензиван рад, велика ангажованост и посвећеност свих друштвених структура су крунисани отварањем и привременим затварањем два преговарачка поглавља Науке и истраживања и Образовања и културе.

У другој години преговора очекујем наставак успјешног вођења процеса преговора, прије свега у усклађивању домаћег законодавства с европским прописима, као и његову квалитетну примјену. Након завршетка процеса скрининга, до краја 2013. ћемо припремити Програм приступања који ће дати пројекцију свега онога што Црна Гора треба да уради у годинама које слиједе, с јасно дефинисаним активностима у свим областима, носиоцима активности, временским и финансијским оквиром и индикаторима успјеха.

2. Жури ли се Црној Гори улазак у ЕУ?

Европску интеграцију треба доживљавати, прије свега, као снажан механизам и подстрек за опсежне унутрашње реформе које нас трансформишу и приближавају наше друштво у економском, политичком и вредносном смислу најразвијенијим државама чланицама ЕУ.

Чланство у Унији није само по себи циљ нашег европског пута. Оно што желимо постићи и што је суштина процеса заправо ћемо остварити прије формалног приступања ЕУ, а то је развој који ће донијети бољи квалитет живота грађанима. Свјесни смо да реформе захтијевају вријеме, добру организацију, планирање и предан рад. И зато је наше опредјељење од самог почетка процеса европске интеграције било да предност дамо квалитету у односу на брзину. Притом, наравно имамо у виду и временске циљеве које смо себи поставили, али и способности и капацитете друштва.

3. Раније сте негдје истакли да је Црној Гори узор Хрватска, с обзиром на њихово шестогодишње искуство и успјехе које су постигли. Може ли Црна Гора то исто бити Србији И остатку региона?

Црна Гора његује политику добросусједских односа. Своје искуство из преговарања с ЕУ радо дијелимо с осталим државама у процесу приступања, Србијом, Босном и Херцеговином, Македонијом, Албанијом, Косовом. Као што је за нас драгоцјено искуство Хрватске која 1. јула приступа ЕУ, вјерујем да ће и наше знање и искуство послужити осталим државама у процесу приступања.

Регионална сарадња је важна компонента процеса европске интеграције. Она је, на неки начин, припрема и тест за шири оквир сарадње који нам доноси будуће чланство у ЕУ. Након приступања Хрватске важно је да се настави континуитет интеграције у ЕУ. Црна Гора се радује сваком напретку Србије јер то доприноси позитивном имиџу и снажи европску перспективу држава Балкана и спремни смо у сваком погледу помоћи колегама из Србије у свему, нарочито у дијелу преношења научених лекција из новог приступа ЕК.

4. ПостојИ ли неко отворено питање Црне Горе са комшијама које би успорило овај пут ка ЕУ? Питање Превлаке још није ријешено. Очекујете ли да се оно "скине" са дневног реда до званичног уласка Хрватске у ЕУ?

Црна Гора је чврсто опредијељена да његује и унапређује односе са сусједима. Сва међудржавна питања рјешавамо у духу добре сарадње и пријатељских релација. Односе са сусједима карактерише добар дијалог и садржајна сарадња у готово свим областима. Осим тога, дјеловање Црне Горе се препознаје као конструктивно у свим питањима од значаја за стабилност региона.

Превлака је тема билатералне сарадње, а не отворено питање између двије стране, што је обострано оцијењено. Двије стране су се договориле да након уласка Хрватске у ЕУ без оптерећења наставе директно билатералне преговоре и ријеше ово питање. У неколико наврата је званична Хрватска истицала да као чланица ЕУ неће постављати ово питање као проблем на путу Црне Горе према ЕУ.

5. Које су то области у којима смо већ остварили значајан напредак?

Напредак остварујемо у свим области, постепено. Европска интеграција није статичко стање него процес који захтијева континуиран рад, уз стално унапређивање у свим областима. Поменуо бих да су састанци скрининга за преговарачка поглавља, које завршавамо крајем јуна, показали да је црногорско законодавство у великом броју области у значајној мјери усклађено с европским прописима. У оним областим гдје није, или није у довољној мјери, радићемо на даљем усаглашавању. И наравно, на квалитетној примјени.

Ипак, истакао бих напредак у 25. и 26. преговарачком поглављу које смо привремено затворили, што значи да смо већ достигли добру усаглашеност с ЕУ прописима, стандардима и праксом у тим областима.

Но, по мени, највећи успјех је добро постављена преговарачка структура која броји 1300 квалитетних и стручних људи из свих друштвених структура. Она чини окосницу нашег успјеха јер су управо људи који је чине изнијели сву тежину досадашњег рада, а такође ће чинити срж свих будућих активности у приступању ЕУ.

6. Која поглавља би Црногорцима могло донијети главобоље у преговорима? Опозиција константно помиње 23. И 24. која се односе на владавину права, правосуђе, борбу против организованог криминала, Људска права...

Процес приступања, поред користи носи и изазове с којима се морамо суочити.

Они се прије свега односе на снажење административних капацитета, изградњу нових институција, финансирање бројних пројеката који подразумијевају примјену европских стандарда и прописа. Свако поглавље има своје изазове. С аспекта трошкова за нас ће посебан изазов бити поглавље животне средине гдје ће бити потребно улагање у бројне инфраструктурне пројекте. Поред тога, као захтјевна се показују и поглавља Безбједност хране, Ветеринарство и фитосанитарни надзор, Право оснивања предузећа и слобода пружања услуга, Рибарство, Регионална политика и координација структурних инструмената и Финансијске услуге. То су поглавља која обухватају велики дио правне тековине и захтијевају динамичне реформе.

Кад је ријеч о владавини права, односно поглављима 23. и 24, истакао бих да Црна Гора сталну пажњу посвећује управо овим областима. Врло смо свјесни реперкусија које реформе у овим областима имају на остале сегменте и свеукупни напредак друштва.

Области које покривају 23. и 24. поглавље су највише у фокусу пажње држава чланица ЕУ, али нијесу особеност само Црне Горе. С њима се суочавају и друге државе, па и чланице ЕУ. Разлог њиховог посебног третирања, па и новог приступа у преговорима с ЕУ, је управо искуство из претходних проширења које је показало да рјешавање питања у области борбе против корупције и организованог криминала захтијева више времена и напора. Скрининг у овим областима је показао да је наше законодавство добрим дијелом усклађено с европским приописима и да у предстојећем периоду морамо уложити напоре у правцу његове ефикасне примијене .

У правцу отварања ова два поглавља, позвани смо да израдимо два детаљна акциона плана. Израду ових докумената сматрамо тренутним приоритетом у процесу преговора и све ресурсе смо усмјерили у том правцу. Радне гупе су направиле први нацрт који је представљен јавношћу и већ смо добили низ коментара и сугестија с разних страна. Сви предлози су размотрени како би се они корисни и квалитетни и укључили у ове планове. Такође у сталном смо контакту с Европском комисијом, која резултира даљим унапређењем акционих планова. Ускоро очекујемо да Влада и усвоји ова два документа како бисмо отпочели рад на преговорачким позицијама.

7. Цивилни сектор упућује критике на рачун рада правосуђа тврдећи да оно није независно због политичких притисака власти. Како то коментаришете?

Ова област је често и у фокусу ЕК, али за сада у њиховим извјештајима није препознат ниједан случај директног политичког утицаја на правосуђе. Устав Црне Горе јасно дефинише подјелу власти на законодавну, извршну и судску.

Судство и тужиластво су дужни да свој посао обављају под пуном одговорношћу и без политичких утицаја. Независност судства надзире Судски савјет, а тужиластва Тужилачки савјет, при чему треба имати у виду да ће се усвајањем уставних промјена створити предуслови за потпуну независност судства.

Очекујемо да ће уставне промјене ускоро бити усвојене, како би се створили потребни нормативни предуслови за остваривање потпуне деполитизације и независности правосуђа.

8. Да ли очекујете да ће Србија ускоро (28.јуна) добити из Брисела зелено свијетло за почетак преговора?

Црна Гора је тренутно једина земља у региону која води преговоре о приступању ЕУ. Радо бисмо видјели да нам се и други што прије придруже у овом подухвату.

Одлука о почетку преговора са Србијом би била потврда напретка и показатељ да се реформски процеси на Балкану крећу напријед. То би свакако указало на позитивне промјене у регији и послало позитивну слику о свима нама. Вјерујем да напредак једне земље позитивно утиче и на остале да интензивирају реформе унутар својих система, али и ојачају регионалну сарадњу. Зато се уздамо да ће и Србија врло брзо почети преговоре о приступању. Притом, понављам да смо спремни подијелити сва искуства која смо стекли у досадашњем процесу.