Мања слова Већа слова РСС
МФА.ГОВ.МЕ маил
Дипломариус
Евиденција исељеника

МВП

МВПЕИ
МАРРИ
ЦЕИ

МВПЕИ

ПДВ и Царина

>

Интервју амбасадора Ивана Лековића за Побједу

Интервју амбасадора Ивана Лековића за Побједу
Датум објаве: 06.05.2013 14:55 | Аутор: МВПЕИ

Испис Штампај страницу


БРИСЕЛ – Испуњавање захтјева из поглавља 27. – Животна средина, сврстава се међу највеће изазове који стоје пред Црном Гором у преговорима са Европском унијом за чланство, а поред оних којима се тренутно посвећује највећа пажња, поглавља 23. и 24. – борба против корупције и организованог криминала и владавина права, казао је Побједи амбасадор Црне Горе у Бриселу Иван Лековић.
Шеф мисије при ЕУ у Бриселу, с којим смо разговарали у тамошњој амбасади, казао нам је и да поред двадесетседмице не треба занемарити ни поглавља која се односе на пољопривреду, те на финансијска и економска питања.

- Једно од најзахтјевнијих поглавља је животна средина, а све из простог разлога што се једна трећина укупног акиа односи на животну средину. За нас је то посебно битно и због тога што располажемо једним ограниченим простором који треба да цијенимо и да га штитимо. Поред животне средине, захтјевна су и поглавља која се односе на пољопривреду, јер је једна од најстаријих заједничких политика ЕУ управо пољопривреда, која се тренутно, такође, налази у процесу реформи. Да би се наша земља у потпуности прилагодила свим нормама и акијим који постоје у области пољопривреде, потребно је да спроведемо реформе. До краја године треба да завршимо акредитацију посебног сектора за плаћања који се односи на децентрализовани приступ коришћења ИПА фондова. Фонд који се односи на пољопривреду има и свој назив Ипард. Када Министарство пољоприврде заврши тај дио прилагођавања, биће способно да директно послује и одобрава средства за наше фондове. Оно што је везано за пољопривреду, а такође захтјевно поглавље је 12. поглавље – фитосанитарни и ветеринарски услови, гдје постоји велики низ одредаба и препорука којима се треба прилагодити – казао нам је амбасадор Лековић.

Објашњавајући зашто је битно поглавље које се односи на финансије и привреду, амбасадор је казао да „ЕК прави модел за Црну Гору гдје ће наша земља наставити да користи еуро током цијелих преговора, те и када постане чланица ЕУ, али ће морати да испуни све копенхагеншке и мастришке критеријуме да би задовољила и имплементирала читави аки“. Говорећи о новом приступу ЕК у преговорима са Црном Гором, који захтијева да преговоре почнемо са поглављима 23. и 24, амбасадор је оцијенио да је такав приступ „веома позитиван за нашу земљу, али и за све земље западног Балкана, зато што се са реформама почиње од самог почетка преговора“.

- Нови приступ је веома позитиван за ЦГ, али и за све остале државе са западног Балкана, јер се са реформама почиње од самог старта. Фокус је на 23. и 24. поглављу, али свако поглавље, од укупних 35 је важно. У посљедњем поглављу нема преговора, јер се ту пребацују сва она питања која нијесу ријешена у осталим поглављима, већ су провизорно затворена. Не преговара се ни у поглављу 34. – институције ЕУ. Ту ће се, једноставно, од нас тражити да покажемо добро знање из функционисања институција. Дакле остају нам 33 поглавља, од којих смо два, 25. и 26. поглавље – Истраживање и наука, и Образовање и култура већ отворили и привремено затворили – објашњава амбасадор Лековић.

Партнерски однос ЦГ и ЕУ

На питање Побједе да нам објасни шта значи скрининг процерс и чиме резултира, рекао нам је да је скрининг заправо „једна вјежба гдје ЕК представља аки коминитер, а ми наше правне тековине“.

- Након сваког скрининга ЕК пише извјештај из четири дијела, прва два су оно што је представљено у експланаторним и билатералним скрининзима, у трећем се налазе препоруке ЕК, тј, услови – мјерила, ако их има. У четвртом дијелу оцјену или препоруку даје Савјет. И то је финална процјена. То је тај систем увођења Црне Горе у преговоре – казао је амбасадор.

Преговори су, како објашњава, „више резговори, односно партнерски однос који треба да се развија између наше земље и ЕУ“.

- Када отворимо неко поглавље, заправо разговарамо о томе како ћемо ријешити проблеме. Када отворимо поглавља 23. и 24. чека нас низ састанака, пратићемо испуњавање мјерила из акционих планова. Зато је битно да су акциони планови темељни, да функционишу као живи организам који ће се током година развијати. Јер ако акциони план показује гдје је ЦГ била тада и шта је у међувремену радила, те који је циљ до ког треба да дођемо, онда је то прави показатељ који не треба више објашњавати већ само пратити – казао је амбасадор.

Резолуција о напретку

Осврнувши се на резолуцију о напретку Црне Горе коју је ЕП недавно усвојио, амбасадор нам је објаснио на који начин је резолуција представљена и касније усвојена.

- Свједоци смо да је ЕП недавно у Стразбуру усвојио резолуцију о Црној Гори, у којој је истакнут напредак наше земље у посљедњих годину дана. Веома је важно комуницирати са посланицима, са АФЕТОМ – одосно Одбором за спољну политику у Европском парламенту гдје је та резолуција у нацрту и донијета. Када је резолуција драфтована, нацрт се излаже у АФЕТУ и тада чланови парламента расправљају о нацрту резолуције, предлажу амандмане, а након неколико читања амандмана усвајају се компромисни амандмани, јер не прође баш све онако како је предложио један посланик. На примјер, за ову резолуцији смо имали око 90 амандмана од чега су усвојени 6-7 компромисних амандмана. Резолуције нашем парламенту служе, на крају крајева, да пратећи извјештај о напретку који је редован сваког октобра, изводи закључке и трасира пут европских интеграција. Након тог одбора, резолуција мора бити усвојена у пленуму. Резолуција је нешто као математички прорачун. Узима основне ствари из извјештаја и извлачи шта је позитивно, а шта негативно. Увијек је фокус више на ономе шта треба промијенити, шта се треба поправити – казао нам је амбасадор Лековић.

Од мисије при ЕУ до сталног представништва ЦГ у Бриселу
Говорећи о томе које су обавезе наше мисије у Бриселу, амбасадор истиче да се „труде да то не буде само сервис преговора, већ да се мисија развија као један орган који ће сјутра прерасти у стално представништво.

- Ова мисија сјутра треба да буде не мисија Црне Горе при ЕУ, већ стално представништво. Брисел је једно атипично дипломатско мјесто, далеко је од билатералне дипломатије, али се опет разликује и од осталих мултилатералних дипломатија, које имамо, на примјер у Њујорку. Бити чланица ЕУ један је од стратешких приоритета наше земље, али исто тако и бити чланица НАТО – казао је амбасадор.

При НАТО сједишту имамо и нашу мисију којом предсједава амбасадор Веско Гарчевић. Он је, такође, и билатерални амбасадор за земље Бенелукса.

- У свакодневној смо комуникацији, јер све што се дешава овдје у оквиру преговора, добра је препорука и за НАТО интеграције. Поготово када током године отворимо поглавља 23. и 24, јер управо то су области у којима се води рачуна и у НАТО интеграцијама. Отварање та два поглавља би значајно допринијело даљим европским интеграцијама – сматра амбасадор.

Ко нас представља у Бриселу
У мисији у Бриселу тренутно ради 10 дипломата на дипломатској листи, два локал стафа. У оквиру њих 10, поред амбасадора, шефа мисије и главног преговарача, постоји осам дипломата од којих је троје из ресорних министарстава – дипломате експерти који су послати у Брисел. Министартсво одрживог развоја и туризма је прво послало дипломату – Марију Вукчевић, након ње је дошао Никола Шарановић као представник министарства правде. А посљедња је дошла Ана Бановић из министарства финансија. Очекујемо долазак особе из Министарства унутрашњих послова. Остале дипломате су из МВПЕИ – казао нам је амбасадор, одговарајући на питање ко су људи који нас представљају у Бриселу и која су њихова задужења.

Када је Црна Гора почела преговоре, фокус је прешао на радну групу која се зове коела, а бави се проширењем, додаје амбасадор Лековић. Од осам дипломата, неко прати три или четири земље, неко пет земаља, неко само двије, зависно од унутрашњег распореда, састају се на редовној бази са члановима коеле, радне групе савјета. То је ниво дипломата који о ЦГ и њеном процесу проширења воде рачуна на дневној бази. Када је у питању написати извјештај, отворити неко поглавље, давање мишљења, све то ради коела – рекао је амбасадор.